Zbog čega toliko nas, iako nemamo nikakvu dijagnozu, zaboravlja imena filmova koje smo pogledali prošle nedelje ili odlučno uđe u dnevnu sobu, a onda stoji tamo otvorenih usta u nemogućnosti da se seti zašto je tamo došao?
Kad ne zapamtimo nešto, to je zbog toga što nismo obratili pažnju. Pamćenje i pažnja su neraskidivo vezani, tvrdi doktorka Aleksandra Nikol Trel iz naučne laboratorije Stenford, čiji se zaposleni bave istraživanjem mehanizama pamćenja.
Ako samo s pola mozga prihvatate nove informacije, one se ne beleže dovoljno duboko u vašem mozgu, pa je verovatnije da će biti oduvane kao pesak na vetru. Kad pričamo o pamćenju, širok je spektar onoga što se smatra normalnim, ali gde god da se nalazite na toj skali, možete biti bolji. Naučnici kao što je doktorka Trel tvrde, možda malo hiperbolično, da ukoliko ne postoji realan problem, nema lošeg pamćenja, samo utreniranog i neutreniranog. To jeste izazov: živimo u svetu sa više odvraćanja pažnje nego ikad, gde zujanje i pištanje neumoljivo grabe našu pažnju. (Stvarno, kad je poslednji put bilo ko od nas istinski obratio pažnju na bilo šta?) Zapravo, naša kulturološka nefokusiranost možda je glavni razlog što sve više i više imamo utisak da nas pamćenje izdaje. Srećom, istraživači su počeli da rasvetljavaju cenu naše rasute pažnje - i imaju neke ideje kako da mozak zadržimo na pravom putu. Znajući da svaku informaciju koju je dobio može da proveri na Guglu, recimo, čovek smanjuje šanse da će je zapamtiti. Kucajući beleške umesto da ih zapisujete rukom, takođe smanjujete svoju sposobnost da taj materijal prizovete u sećanje. A čitajući tekst isključivo na displeju, što nas često navodi da ga preletimo umesto da se u njega udubljujemo, takođe sabotira sposobnost da se pročitano zapamti. (Australijski istraživači možda imaju rešenje - razvili su font koji je teži za dešifrovanje i zahteva veću koncentraciju. Uz lako pamtljiv naziv „Sans Forgetica“, on znatno povećava šanse da se pročitano zapamti.)
Šta magli sećanje
Postoje čak i neki dokazi da fotografišući svoje doživljaje možete da zamaglite sećanja na njih. Nazovimo to selfi-efekat. „Raste broj dokaza za to da, kad se oslonimo na tehnologiju dok nešto pokušavamo da doživimo iskustveno, to pravi kratak spoj u procesu kodiranja uspomena i smanjuje našu sposobnost da to iskustvo prizovemo kasnije“, kaže doktor Džon Čejn, direktor Centra za istraživanja mozga na Univerzitetu Templ.
Treniranje pažnje je veliki komad priče o poboljšanju pamćenja. Ako sedite na sastanku bez ulaganja napora da upamtite ono što je rečeno, otprilike 50 odsto onoga što ste čuli ispariće za dan ili dva, a 90 procenata će nestati za mesec, upozoravaju sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku. Isto je sa knjigama, filmovima, razgovorima. Da biste nešto zapamtili, morate da podsetite mozak da je to važno.
Obavezne beleške
Hvatajte beleške posle sastanaka ili kad pročitate knjigu. Objašnjavajte interesantne stvari koje ste pokupili tokom dana drugim ljudima. Naposletku, razmišljajte o informaciji pošto je dobijete. Dajući joj maksimum vrednosti i konteksta, povećavate šanse da njeni delovi budu distribuirani kroz memorijsku mrežu u vašem mozgu - to je neuralni ekvivalent pritiskanja „sejv“ komande.
Kurir.rs / gost-urednik Stefan Tošović
Foto: Shutterstock