Glumica otkriva kako se pripremala za ulogu Vide, koja je potpuno drugačija od nje privatno, i kako je sarađivala sa svojim prijateljem Sergejem Trifunovićem.
Skoro da nema reditelja koji ne želi da ima Natašu Ninković u svojoj podeli. Povoda za intervju je bilo mnogo, ali bioskopska premijera 11. decembra debitantskog ostvarenja Ane Marije Rosi „Ajvar“ bila je glavna tema ovog razgovora.
U filmu Vida (Nataša Ninković) i Bane (Sergej Trifunović) igraju bračni par koji već duže vreme živi u Stokholmu. Njih dvoje imaju uspešne karijere u Švedskoj i za praznike dolaze u Srbiju, gde se u poznatom okruženju odvija uigrana koreografija koja se mnogo puta ponovila u njihovim gastarbajterskim životima. Ovog Uskrsa se taj zid ćutanja ruši.
Ulogu su za vas pisale rediteljka i Maja Todorović. Šta ste rekli kad ste pročitali scenario?
- Nisam bila sigurna da je ovo uloga za mene. Bile su u tekstu neke stvari koje su mi se dopale, ali posle sam se s Anom i Majom dogovarala ko bi trebalo da bude ta žena i na koji način bih ja to mogla da predstavim. Bila je to duga priprema. Kad se približilo snimanje, bila sam potpuno spremna.
Ko je Vida koju igrate? Nije ona žena koja je vama bliska.
- Vida ima ceo jedan svet sakriven u sebi. Sve što kaže je na neki način manje bitno od onog što zadržava u sebi. Njen lik traži neki decentan i suptilan rad. Vukla sam sve iz tog njenog zakopčanog sveta. Ona je samosvesna žena, samo nema snage da prihvati istinu.
Rediteljka Ana Marija Rosi se u omnibusu „Neke druge priče“ i filmu „Ajvar“ bavi temom materinstva. Smatrate li da su žene u Srbiji koje ne mogu ili ne žele da imaju decu stigmatizovane?
- Ne mislim da je Vida stigmatizovana, jer živi u Švedskoj. Međutim, u manjim sredinama postoje pravila koja moraju da se prate. Kad iskočiš iz toga, nekako privlačiš pažnju, pobuđuješ radoznalost i neku pasivnu agresivnost.
Ponovo sa Sergejem kao partnerom... Kako ta ljubav traje toliko godina?
- Znala sam da su uloge pisane za Sergeja i mene. Nas dvoje se dobro poznajemo. Oboma nam je bilo stalo da izguramo ovaj film. Temperamentni smo oboje, a snimanje je kao porođaj. Ovde smo videli da je dete zdravo i zaboravili smo sve muke tokom procesa. Bilo je tu uspona i padova.
Junacima „Ajvara“ je jasno da je ljubav između njih nestala, ali o tome zajedno ćute. Da li je to trpljenje, izbegavanje suočavanja s problemom?
- Partneri nekad nemaju snage da ga ozvuče, a kod Vide je to problem. Ona ne zna šta će sa svojim životom i čini joj se da je bolje s takvim problemom u paru nego da ostane sama sa nekom istinom.
Da li ste nekad u privatnom životu i braku nešto prećutali?
- Već 23 godine. Nisam osoba koja mnogo ćuti, ali s godinama dođe neka mudrost i naučiš da ne moraš biti uvek u pravu. Nekad je bolje oćutati i prihvatiti, jer ne možeš da ih promeniš. Ovo sve važi kad ima ljubavi, ali kad ona nestane, kao u slučaju Vide i Baneta, izliže se i ne postoje više sva pravila. Ljudi ceo život žive u takvoj vezi, a ovde on odlučuje da stavi tačku.
Koliko vam znače nagrade koje je dobio „Ajvar“?
- Nagrade su nam vetar u leđa, posebno kad je u pitanju jedan intiman, kamerni film. Imala sam najveću bojazan da u njemu ima odsustva događaja i plašila sam se da li će neko moći da se poistoveti s mojih likom. Međutim, kad sam čula prve reakcije, bila sam presrećna jer je sve ovo imalo smisla. „Ajvar“ nije tipičan srpski film i sve je svedeno na ljudske odnose koji trepere u vazduhu.
Planovi za 2020. godinu?
- Radim film „Dara iz Jasenovca“. Imam malu ulogu. Zvezda ovog filma će biti Dara, koju igra devojčica, Biljana Čekić. Mislim da je neophodno da se to snimi. Nemam nekih novogodišnjih želja, a za moje planove saznaćete pred leto, kad za to dođe vreme.
Kurir / Ljubomir Radanov Foto: Ana Paunković