Sistem napadanja državnog vrha 2003. i danas je skoro isti: počinje se klasičnim političkim prozivkama, nastavlja izmišljanjem teških afera, a onda dolaze pozivi na linč i ubistvo. Sagovornici Kurira upozoravaju da su danas neke stvari, poput crtanja mete predsedniku na naslovnim stranama NIN i Danasa, nedopustive u državi koja u bliskoj istoriji ima ubistvo premijera.
Nije danas malo ljudi koji smatraju da je današnje stanje u društvu, a pre svega u medijima, veoma slično onom iz 2002/2003. godine, odnosno uoči ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića!
I tadašnja je vlast, kao što je to slučaj i sa današnjom, žestoko napadana, čak i zbog ključnih državnih pitanja. I Đinđić je tada bio svakodnevna meta isto kao što je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić. I kao što se tada mediji nisu ustručavali da najavljuju ubistvo Đinđića, tako ni danas pojedine novine ne prezaju od toga da Vučića stave ispred snajpera i da ga predstave kao legitimnu metu, čime nesumnjivo u društvu stvaraju atmosferu u kojoj je pozivanje na nečije ubistvo nešto sasvim normalno.
Po istom principu
Matrica tada i matrica danas gotovo je ista - počinje se s klasičnim političkim prozivkama, nastavlja se s izmišljanjem teških afera, a onda dolaze pozivi na linč ili, još gore, na ubistvo. U svemu tome je - i tada i sada - čvrsta veza dela medija s delom opozicionih političara.
Da se podsetimo: Zoran Đinđić i njegova politika su od 2001. do ubistva 2003. bili osporavani u medijima, i to ponajpre u onim koji se danas najviše pozivaju na njegovo nasleđe i vrednosti. Predstavljan je kao „i premijer i Vito Korleone“, čovek koji „nikako da se doseti da možda pogrešno ide, da možda ide u nepoznatom pravcu i da ga zato sve manje ljudi sledi“ (Peščanik na B92), a bilo je tu i ocena „da nam je premijer postao još prgaviji i još arogantniji, nadam se da je to samo zato što ga boli ona noga“ (Peščanik B92). Zatim je, malo-pomalo, Đinđić uvučen i u afere s kojima, pokazaće se, nije imao dodira. Jedna od njih je „duvanska afera“, gde su ga uvukli u čitavu priču u vezi sa švercom duvana, pa se išlo čak i s optužbama da je „trgovac cigaretama svoj avion pozajmio Đinđiću“, kako je i glasio naslov u jednom od tadašnjih listova.
Na nišanu
Sledeći korak bio je poziv na ubistvo. U listu Identitet izlazi tekst s naslovom „Đinđić meta slobodnog strelca, haški Srbi naručili atentat“. Đinđić je tada preživeo i jedan pokušaj ubistva kod hale Limes u Beogradu, ali taj događaj je u medijima relativizovan, pa je tako jedan list sve to opisao i kao - vic. Šta se dogodilo 12. marta 2003. - svi znamo.
A šta imamo danas? Pa nešto slično kao i tada. Vučića gotovo svakodnevno napadaju u delu medija, osporavaju državnu politiku u vezi sa najvažnijim pitanjima o kojima bismo bar morali da imamo konsenzus - poput Kosova i puta u Evropsku uniju - a onda su neki, tačnije NIN i Danas, otišli i korak dalje, pa su mu nacrtali i metu na čelu. Uz to, sve vreme pokušavaju da ga uvuku u neke od afera, a poslednja u nizu je navodna „trgovina oružjem“.
Mnogo pitanja
Zato se konačno moraju postaviti neka pitanja. Najpre, kome je sve to danas potrebno? Zar ništa, kao društvo, nismo naučili iz gorkog iskustva 2003. godine? Da li su određeni mediji svesni opasnosti igranja vatrom? Da li se potezi vlasti mogu argumentovano kritikovati ili se sve mora svoditi na najniže pljuvanje i ismevanje? Da li mogu da postoje političke razlike, a da istovremeno ne padaju teške reči, pretnje i pozivi na linčovanje ili čak i ubistvo? I, na koncu, da li je vreme da se malo glave ohlade? Mnogo pitanja.
Poznati beogradski advokat Rajko Danilović, koji je na sudu zastupao porodicu ubijenog premijera Đinđića, kaže za Kurir da ga današnja situacija umnogome podseća na vreme od pre 16-17 godina. On smatra da je opravdana burna reakcija u javnosti nakon naslovnih strana NIN i Danasa, na kojima je Vučić svojevrsna meta.
Tragično iskustvo
- Na ovaj način se podseća na Đinđićevo ubistvo. Poziva se i aludira na ubistvo, a to je više nego nepristojno, to je opasno. Postoje metafore, ali metafora smrti ne može da se koristi u kući pokojnika, ne može metafora da bude pucanje na predsednika Vučića, a da u prošlosti već imamo ubistvo premijera. I tada su mediji i naslovne strane iz 2002. i 2003. aludirale na ubistvo. Bio je taj poseban strelac koji preti Đinđiću u novinama Identitet i Đinđić je posle dva-tri dana ubijen. To je loše iskustvo, tragično je... Ne može to da se zaboravi i zato metafore ne mogu da prave s tim - kaže Danilović i dodaje:
- Ne bih da verujem da je zbog ovih naslovnih strana Vučiću život bio u opasnosti, ali je samo podsećanje neukusno, opasno i štetno za celo drušvo. Izazvalo je opravdano burnu reakciju, niko toj reakciji ne treba da se čudi. U medijima je bila vrlo loša atmosfera pred Đinđićevo ubistvo i ne treba da se opet pravi.
Kurir.rs/Redakcija Kurira/Foto: EPA, Marina Lopićić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: