Priznajem da sam neko vreme bio na klackalici da li da uđem u političku kaljugu ili ne. Znajući moj senzibilitet, etičke graničnike i posvećenost, supruga Milena i deca smatrali su da bih u politici izgoreo kao komarac na sijalici.
Proslavljeni glumac, scenarista, reditelj i producent Radoš Bajić je u 2019. snimao dve velike TV serije za RTS „Psi laju, vetar nosi“ i za TV Pink „Preživeti Beograd“, a i u narednoj godini ima velike planove.
U razgovoru za Kurir on govori o politici i otkriva zašto je odbio da uđe u politiku, ali i porodici, koja je stub svake kuće.
Kritike na račun vaših serija „Psi laju, vetar nosi“ i „Preživeti Beograd“ pozitivne su. Da li ste zadovoljni prijemom kod publike?
- Veoma. Važno je da je publika zadovoljna. U ukupnoj domaćoj produkciji ove sezone „Psi laju“ najgledanija su serija, a „Preživeti Beograd“ favorit je iznenađenja.
Kakvu poruku „Preživeti Beograd“ šalje mladim generacijama koje žive potpuno drugačije u odnosu na vreme vašeg odrastanja?
- Dali smo šansu mladom Đorđu Stanimiroviću, koji je veoma dobro pročitao i režirao odličan scenario iskusnog imenjaka Đorđa Milosavljevića. Dobili smo zabavnu priču koju mladi gutaju, ali i atraktivnu seriju koja se igra sa našim naravima.
U drugom ciklusu seriju „Psi laju“ jedna od tema je Kosovo. Kada će ono prestati da bude pitanje svih srpskih pitanja?
- Kad sam pisao „Pse“, pitao sam se zbog čega naši reditelji i scenaristi beže od teme Kosova. Radi se bremenitom konglomeratu tragičnih sudbina, ali i o krucijalnom patriotskom i nacionalnom pitanju koje bi u svakoj produkciji u svetu imalo prvorazredni tretman. Zbog toga sam odlučio da najmlađeg Stavrića vratim u rodno selo nedaleko od Podujeva - i da ispričam metaforičnu priču o izgonu, o egzodusu i genocidu nad srpskim narodom. U tome su mi mnogo pomogle Svetlana Bojković, jer je izuzetno odigrala lik hrabre seljanke koja brani kućni prag, i rediteljka Jelena Bajić-Jočić, koja je odlično i nadahnuto režirala čitavu seriju.
Na vašoj slavi prijatelji su vas nagovarali da se kandidujete za predsednika. Da li ćete ući u politiku?
- Izjavljujem po ko zna koji put da neću. Danas više nemam razloga da krijem - 2016. godine grupa opozicionih političara me je ubeđivala da se na izborima aprila 2017. pojavim kao nestranački predsednički kandidat. Nisam se krio po budžacima, razgovarao sam s tim ljudima, od kojih su mi neki bili i ostali prijatelji na javnim mestima i znam da tamo gde treba postoje dokumentovana saznanja o tim razgovorima. Uveravali su me da su istraživanja javnog mnjenja potvrđivala da bih bio dobar kandidat.
Zašto se niste kandidovali? Svaku epizodu vaše serije „Selo gori“ gledalo je preko 3.000.000 ljudi, što je ogroman potencijal.
- Priznajem da sam neko vreme bio na klackalici da li da uđem u političku kaljugu ili ne. Tim pre što su to bile godine u kojima me je vlast targetirala kao visoko pozicioniranog oponenta režimu. Znajući moj senzibilitet, etičke graničnike i posvećenost - supruga Milena i cela moja porodica smatrali su da bih u politici izgoreo kao komarac na sijalici od sto sveća. Hvala bogu, između politike i porodice - izabrao sam porodicu...
Ko od političara može da potvrdi navode vaše priče?
- Mnogi... Na primer, Duško Petrović, Bojan Pajtić. Verko Stevanović...
Uspešan ste glumac, reditelj, producent i scenarista. Da li može da se bude uspešan u poslu bez političke zaleđine i kako?
- Može, tako što odete u banku, založite imovinu, dobijete hipotekarni kredit, pa snimate film ili seriju. Onda sa filmom idete u bioskope ili prodate seriju zainteresovanim emiterima kao gotov proizvod. Ako ste napravili dobar proizvod, vratite kredit banci i gurate dalje - ako niste, kom opanci, kom obojci - propadate... Upravo to uradili smo više puta u periodu od 2012. do 2017, kada me je vlast tretirala kao državnog neprijatelja kome su sva vrata bila zatvorena zbog otvorenih političkih stavova koje sam javno iznosio, a zbog čega sam trpeo velike konsekvence.
Navedite jedan primer.
- Godine 2013. u slivu Drine smo sa preko 500 statista snimali jednu od najmasovnijih scena u seriji „Ravna gora“. Bio je juli mesec sa nesnosnim vrućinama - starci, žene i deca padali su u nesvest. Obližnja lokalna samouprava, čije ime neću da pomenem, prepoznaće se sami, po direktivi iz Beograda odbila je da na poziv naše ekipe dotera cisternu sa pijaćom vodom...
Nećete valjda da kažete da država nije finansirala vaše projekte?
- Osim komercijalnih ugovora koje smo imali sa RTS, ja kao autor i „Contrast“ kao produkcija od Filmskog centra Srbije, koji raspolaže državnim budžetskim sredstvima, od osnivanja do danas nikada nismo dobili ni žutu banku. Dok su neki autori koji danas slove za opozicionare i vizionare demokratskog prosperiteta otuda izneli milione evra i dobijali sredstva i za po dva različita projekta istovremeno, što je, priznaćete, u najmanju ruku apsurdno...
Neverovatno. Pa za vas u jednom delu javnosti i današnje opozicije govori da ste Vučićev čovek...
- I ja sam to čuo. Valjda ponajviše zbog toga što, pored RTS, u poslednje dve godine proizvodimo serijski program i za TV Pink, koji je identifikovan kao paradigma Vučićeve vladavine. Što je evnusima demokratije i ljudskih sloboda u Srbiji i slobodoumnim promoterima društvene kritičke misli koji se permanentno bave prebrojavanjem dovoljno da me etiketiraju.
U političkom smislu, kome vi zapravo pripadate?
- Pripadam sebi, svojoj porodici, prijateljima, kolegama i filmskim radnicima sa kojima radim, a kao javna ličnost - mojoj publici, našem narodu i Srbiji. Nikome ne sporim demokratsko pravo da podržava ovu ili onu opciju. Ako koza laže, rog ne laže. Treba baciti pogled na knjigu „Samo je Morava večna“, koju sam objavio marta meseca ove godine - u kojoj su štampani svi moji kritički tekstovi koje sam objavljivao u poslednjih petnaest godina. Ono što sam ja transparentno napisao za vlast i lidere vladajućih garnitura nijedan govornik koji je poslednjih godinu dana penušio sa čuvenog kamiona na univerzitetskom platou nije izgovorio na protestima protiv vlasti. Uvek argumentovano kritikovao sam i opoziciju - ali nikada nikome nisam zabadao prste u oči. Nisam vređao, pljuvao i dopuštao da me ophrva mržnja. A danas je najveći problem u tome što je previše mržnje, zla i najgore moguće destrukcije i sa jedne i sa druge strane...
Smete li da nam kažete šta zamerate vlastima u Srbiji?
- Naravno da smem. Potrebna je disperzija vlasti. Institucije moraju raditi svoj posao Mnogi ministri u Vladi, i ostali tzv. važni ljudi u državnom aparatu samo figuriraju - i čekaju šta će Vučić da kaže. Verujem da im je najlepše i najlakše ispod debele hladovine njegove senke... Predsednik države se mora baviti strateškim državnotvornim pitanjima od nacionalnog interesa za narod i zemlju, a ne da bude Pepeljuga, da se pritom pita za sve i svašta, da sve pegla i konsoliduje. Od banalnih stvari preko afera - do nabavke „migova“.
Postoji li nešto zbog čega biste pohvalili Vučića i aktuelnu vlast?
- Sviđalo se to nekome ili ne - vidljivi su značajni ekonomski napredak zemlje, pad nezaposlenosti, socijalni mir i ozbiljni rezultati u infrastrukturi i zdravstvu. Što se tiče naše filmske branše, nikad se nije snimalo više filmova i serija. To i najmrzovoljniji skeptici moraju priznati.
Kako ocenjujete aktuelno stanje u srpskoj politici i kako vidite rasplet na izborima?
- Potrebna nam je normalna Srbija. Zalažem za nacionalni konsenzus, koji je u ovim okolnostima gotovo nemoguć. Previše je ostrašćenosti i unutarnjih tenzija. Bojim se razbijenih glava, anarhije i ograničenog građanskog rata. Bojim se krvi koja je napadom na Borka Stefanovića u Kruševcu već počela da se proliva. Stepen netolerancije i mržnje je neverovatan. Dobro je što se opozicija ujedinjuje, ali sve mnogo liči na skup šutih i rogatih. Slutim da će se okrenuti jedini protiv drugih čim budu osvojili delić vlasti. Zbog toga verujem da izbori na proleće neće doneti ništa novo.
(Kurir.rs / ljubomir Radanov / Foto:Dragana Udovičić)