DOBRO DOŠLI U SVET VELIKOG BRATA: Zastrašujući sistem kontrole i bodovanja
Nagrada i kazna: Kina polako uvodi kamere koje u sekundi prepoznaju lice, ali i sistem socijalnog kredita - svako ko krši pravila društva ne može da kupi karte za voz i avion, a slika mu se objavljuje na bilbordima
Svet Velikog brata, koji je pre 70 godina opisao Džordž Orvel, delom je zaživeo svuda, ali nigde se, čini se, nije primio baš kao u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.
Tamo je situacija potpuno distopijska (mada partijska doktrina govori da je, u stvari, utopijska) - kineske metropole nadziru hiljade miliona kamera, dok je u delovima zemlje uveden jedinstven sistem „društvenog kredita“.
Borba protiv „tri zla“
Naravno, kao i u Americi, ali i bilo kom drugom delu sveta, sistem razvoja ima jednostavno opravdanje - služi za borbu protiv „tri zla“, tj. separatizma, terorizma i ekstremizma. Naravno, to je samo mali deo razloga, verovatno najmanje bitan. Mnogo veći je taj što države, bez ikakvog izuzetka, vole da prate svoje građane, da ih strahom drže pod kontrolom, da znaju šta govore u tajnosti, pa čak i šta misle, ako je to moguće.
U jednopartijskoj državi kakva je Kina, ta kontrola je samo jednostavnija nego u zapadnim državama. Zato i ne čudi što je osam od deset gradova sa najviše kamera upravo u Kini, a Čungćing je pravi rekorder. U toj metropoli sa 15,35 miliona stanovnika postoji više od 2,58 miliona kamera, jedna na svakih 5,9 stanovnika. Ali to nije sve - te kamere povezane su sa programima veštačke inteligencije koji za delić sekunde prepoznaju lice, a građani znaju da ne mogu da urade ništa što vlasti neće zabeležiti i ispratiti.
Pozitivne strane
To ima i pozitivnih strana, reći će mnogi. Tako Tajm u reportaži odande navodi priču o gospođi Čen, koja je zaboravila torbu sa dokumentima i novcem nasred gradskog trga. Torba je nađena, čuvar ju je stavio među izgubljene stvari i ona ju je dobila nekoliko sati kasnije, kada su sve proverili softveri za prepoznavanje lica.
- Da nema tih kamera, neko bi je sigurno ukrao. Ove kamere čine život sigurnijim, s njima se osećam sigurnije - ispričala je ona.
I to je verovatno redak dobar primer. Sličnih ima i iz Londona, gde policija koristi ovakav softver da pronalazi pljačkaše na popularnim turističkim destinacijama u gradu, i Nju Delhija, gde je takav program otkrio 3.000 izgubljene dece za samo četiri dana. Ali na tim primerima se kvaziutopijska priča završava. Sigurnost koju neograničena kontrola omogućuje je samo iluzija, jer u sekundi kamere i kompjuteri postaju oružje vlasti i čoveka ili partije u čijim je ona rukama.
Kampovi za edukaciju
U Kini, u severoistočnom regionu Sinkjang, nadzorne kamere i kompjuteri koji prate svaki korak osudili su oko milion ljudi na „kampove za ponovnu edukaciju“. Ovaj potez, koji kao da je istrgnut iz stranica čuvene Orvelove knjige, okrenut je isključivo protiv muslimanskih etničkih grupa, Ujgura, Kirgistanaca, Uzbekistanaca i Kazahstanaca. Oni moraju, navodi se u izveštaju Hjuman rajts voča, državi da daju sve biometrijske podatke, od fotografija i otiska prsta do DNK, krvi i zabeleženog glasa. Policija naoružana posebnim aplikacijama automatski obeležava određeno ponašanje, a svako ko pusti bradu, izađe na pogrešna vrata ili je prečesto u džamiji privodi se na informativne razgovore.
- Zbog putovanja u inostranstvo sam priveden i godinu dana sam proveo u kampu. Bio sam u jednoj sobi sa još sedam logoraša i morali smo da sedimo na plastičnim stolicama 17 sati dok su nas snimale četiri kamere. Svako ko bi se pomerio ili progovorio bio je kažnjen - ispričao je za Tajm Baktali Nur (47).
Manjinske grupe
Nisu samo manjinske grupe žrtve potpune kontrole u Kini. U pojedinim delovima zemlje, kao što je grad Žungčeng, već uveliko funkcioniše sistem spomenutog „socijalnog kredita“, koji bi već sledeće godine trebalo da bude uveden u celoj državi. U tom gradu od 670.000 ljudi svaka osoba automatski dobija 1.000 poena, ali ih veoma lako dobija ili gubi. Nagrada sledi nakon davanja krvi, pomoći susedima, hvaljenja partije na internetu... Za svađu sa komšijama ostaje se bez pet bodova, ko ne počisti za psom 10, a ko izgubi dovoljan broj kredita više ne može da dobije kredit u banci, ali ni da kupi kartu za najbrže vozove. Ostaje i bez psa. Jedna od kazni je i objavljivanje dosijea na bilbordima u vozovima i na zgradama. Ima i dugotrajnijih kazni poput gubitka posla i izbacivanja dece iz boljih škola. Nagrade takođe postoje i poslušni građani imaju pravo da iznajme hotelsku sobu bez plaćanja depozita, da upišu decu u najbolje škole i da napreduju na poslu.
„Ljudi na prvom mestu“
Vlada za ovaj sistem kaže da služi da „stavi ljude na prvo mesto, da oblikuje ljude tako da je održavanje poverenja veličanstveno, a da je kršenje pravila sramno, cilj je da se obezbedi iskrenost i poštenje i da oni postanu norma među ljudima“.
- Sistem socijalnog kredita, koji bi trebalo da obuhvati 1,4 milijarde ljudi već sledeće godine, državna je infrastruktura za nadzor koja omogućava da se prate, predviđaju i menjaju iskrenost građana, firmi i organizacija - naveo je Fan Ljeng, istraživač digitalne politike sa Univerziteta u Mičigenu, u svojoj studiji.
Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović Foto: Profimedia