Kristijana F, glavna junakinja knjige "Mi, deca sa stanice Zoo" koja ju je učinila "najpoznatijom narkomankom na svetu", danas ima 57 godina i kaže da čeka smrt.
Kada je 1978. izašla knjiga "Mi deca sa stanice Zoo" tada 16-godišnja Kristijana je već bila proživela pakao. Sa 12 je počela da puši hašiš, s 14 godina je prvi put uzela heroin, a brzo se našla u začaranom krugu narkomanije i prostitucije na berlinskoj stanici Zoo, poznatoj po prostituciji maloletnika.
Majka je uspela da je izvuče iz toga kad ju je poslala kod bake na selo, nakon čega je Kristijana bila "čista" pet godina. Reporteri Sterna otkrili su je kad je svedočila na suđenju pedofilu koji je deci za seks plaćao heroinom, a ubrzo je njena priča protresla svet kao knjiga, a zatim i film "Mi, deca sa stanice Zoo", šokirajući i podstičući rasprave o zavisnosti i prostituciji maloletnika širom Evrope.
Bila je to najstrašnija knjiga koju su tinejdžeri mogli da pročitaju osamdesetih, a čitali su je milioni - čitaju je i danas.
Snimljen je i film "Mi, deca sa stanice Zoo" (1981), koji se njoj, doduše, nije baš dopao.
"Ne opisuje kako sam odrastala i kako sam zanemarena od mojih roditelja. Moj otac je bio pijanica, i maltretirao je mene i moju sestru. Bio je ljut čovek, a moja mama nije mogla ništa da uradi. Mama je imala romansu sa drugim čovekom i više brinula o sebi. Kao dete bila sam veoma usamljena. Htela sam negde da pripadam i borila sam se sa svetom", ispričala je kasnije.
Ipak, u tom trenutku svet je bio njen. Davala je intervjue, glumila, gostovala na festivalima... I to je tad zvučalo kao srećan kraj ove priče. Nije bio.
- Zbog toga što me nije bilo sramota da ispričam svoju životnu priču, odjednom sam postala poznata i svi su želeli da pričaju sa mnom. Osećala sam se strašno, kao neko zamorče. Svi su se pitali da li sam mrtva, da li ću izdržati, da li sam i dalje zavisnik. Ni za šta drugo nisu bili zainteresovani, osim za to što sam zavisnik. Zato se kajem što sam uradila film i knjigu - ispričala je nedavno.
Kristijana je bila najpoznatija narkomanka na svetu i nije trebalo mnogo da se vrati svom poroku. Između 1982. i 1985. godine, živela je u Cirihu gde je upoznala književnike Frideriha Direnmata, Patriša Hajsmit i Patrik Ziskind. U intervjuu iz 2013. godine, ona je objasnila da je "živela između poznatih književnika i heroinske scene" pa je opisala park Placšpic u Cirihu kao "Diznilend za džankije".
Osamdesetih je sa dečkom Aleksandrom Hakejem snimila dva albuma, glumila u filmovima... Posle je otišla u Los Anđeles, gde je upoznala, družila se, drogirala se sa brojnim poznatim facama.
Navodno je, čak, spavala sa Dejvidom Bouvijem, koji joj je još kao tinejdžerki bio heroj. Ipak, morala je da napusti Ameriku kad ju je policija uhvatila s drogom i u Nemačku se vratila 1993. godine.
Više puta je pokušavala da izleči zavisnost i sredi svoj život. Dva puta je prekidala trudnoću, a onda je 1996. rodila sina Filipa. I njegovog oca je upoznala na odvikavanju. On ju je ostavio, a njoj je 2008. socijalna služba oduzela dete.
Nije mogla da se pomiri s tim, pa ga je otela i pobegla s njim u Amsterdam. Mediji su izveštavali da se ne brine o sinu, da pije i uzima heroin. Nije dugo izdržala - vratila se u Nemačku, predala sina, a dve godine kasnije oduzeli su joj roditeljsko pravo. Filip je dobio staratelje, ali je nastavio da viđa majku.
O svom životu posle 1978. Kristijana priča u knjizi "Moj drugi život", objavljenoj pre nekoliko godina. Nastavak priče "Mi, deca sa stanice Zoo" Kristijana je poverila novinarki Sonji Vuković (inače Nemici srpskog porekla).
- Naš prvi susret je bio neverovatno upečatljiv. Izgledala je divno. Imala je sveže ofarbanu kosu, lakirane nokte, crveni karmin, prekrasni kaput. Ali, kada je skinula rukavice, videli su se ožiljci na rukama. To su bili ožiljci njene prošlosti. Ona je potom počela da priča sama od sebe, tako da nisam morala ni da postavljam pitanja. Više puta smo se našle. Morate znati da sa Kristijanom nije moguć „normalan“ rad. Ipak, između nas se stvorio prijateljski odnos - ispričala je novinarka.
A Kristijana, ona je i dalje zavisnik.
Pričalo se da je psihički vrlo nestabilna, ponekad čuje glasove i beži iz svog stana u beskućništvo. Boluje od hepatitisa C koji je dobila osamdesetih godina, i ciroze jetre, a mediji o njoj pišu samo kad uleti u probleme s policijom.
- Mogu da umrem svakog časa, ali ne žalim ni za čim u životu, jer mislim da ništa nisam propustila. U redu sam. Ne bih nikome preporučila da ide mojim putem, ali to je moj život - rekla je Kristijana u jednom intervjuu - pre nego što se ponovo povukla u samoću.
Kurir.rs/Noizz/Foto: