MRZI IH CEO SVET, OD HRIŠĆANA DO MUSLIMANA: Oni su ugrožena grupa o kojoj se malo govori (FOTO, VIDEO)
Kad se govori o najugroženijim manjinama na svetu, više je kandidata za tu nesrećnu poziciju. Prema UN i drugim organizacijama, to su Rohindže, muslimanska manjina u Mjanmaru, izložena brutalnoj kampanji etničkog čišćenja, po nekim procenama i genocida, uz više od 10.000 ubijenih.
Prema nezavisnom britanskom istraživanju koje je ove godine naručio tadašnji ministar spoljnkih poslova Džeremi Hant, a predvodio biskup Filip Mounstefrn, hrišćani su najprogonjenija verska skupina, a njihov progon takođe se "približava međunarodnoj definiciji genocida". U opasnosti su da "budu izbrisani" u nekim delovima sveta, pogotovo na Bliskom istoku. U Iraku se, na primer, njihov broj smanjio s 1,5 miliona 2003. na stotinjak hiljada danas.
Ugrožena grupa o kojoj se malo govori
Delom Zapada antisemitski incidenti i napadi takođe su u porastu. Jevrejska groblja redovno su vandalizovana simbolom pod kojim je izvršen Holokaust. Više od 40% Jevrejaa u Francuskoj i Nemačkoj je, prema anketi, razmišljalo o emigriranju jer se više ne osećaju sigurno. A u SAD-u su desničarski teroristički napadi na dve sinagoge u kojima je ubijeno 13 ljudi pokazali da ni tamo Jevreji nisu sigurni.
Međutim, jedna se manjina - ili preciznije rečeno, manjina unutar manjine - gotovo nikad ne spominje u ovom kontekstu. To su bivši muslimani, ljudi koji su odlučili da napuste veru, odnosno oni koji su je izgubili. U manje-više svim ostalim religijama danas apostaza ili odbacivanje vere u najgorem slučaju rezultira osudom porodiuce i šire zajednice te društvenim izopštenjem. Zakon se u takva pitanja ne upliće.
Kazna za one koji napuste islam je - smrt
Za muslimana koji napusti svoju veru ili se preobrati u neku drugu u nekim je hadisima (svetim spisima u kojima su zabeležene reči i postupci proroka Muhameda, a na kojima se temelji islamski zakon zvan šerijat), ali ne i u samom Kuranu, predviđena najteža moguća kazna, smrtna. Nasuprot tome, stručnjak za islamsko pravo Vel Halaku, među ostalima, tvrdi da zakon o napuštanju islama uošte ne proizlazi iz Kurana, koji predviđa kaznu za taj greh samo nakon smrti.
Ipak, smrtna kazna je predviđena ne samo verskim propisima već i državnim zakonom u osam većinski muslimanskih zemalja: Avganistanu, Brunejima, Mauritaniji, Kataru, Saudijskoj Arabiji, Sudanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Jemenu. U drugim zemljama, poput Sirije, Iraka i Jordana, napuštanje vere je takođe ilegalno, ali uz manju kaznu. U zemljama poput Irana, Pakistana i Egipta bivše muslimane takođe je moguće osuditi, čak i na smrt, širokom interpretacijom zakona o bogohuljenju i izravnim pozivanjem na šerijat i fetve (pravne odluke islamskih muftija).
No, nasilje ili pretnje smrću prema bivšim muslimanima, baš kao i prema muslimankama koje "uprljaju čast" porodice i zajednice nepoštovanjem verskih propisa, uglavnom ne vrši sama država, već pojedinci koji na sebe preuzimaju vršenje Alahovih odredbi - kako u muslimanskim zemljama tako i u manjinskim muslimanskim zajednicama na Zapadu.
Bivše muslimanke podižu svoj glas na užas islamista - i zapadnih levičara i liberala
Uprkos tome, poslednjih godina stvorio se pravi mali pokret bivših muslimana, a posebno muslimanki koje o svom napuštanju islama, razlozima za to i posledicama s kojima su se morale da se suoče zbog toga što progovaraju javno. Njihov glavni zahtev je naprosto sledeći: da se njihova sloboda od religije poštuje baš kao i prava i slobode svih drugih manjina.
Začudo, taj je zahtev daleko kontroverzniji nego što bi trebalo da bude. S jedne strane, očekivano, napadaju ih i prete im smrću muslimanski fundamentalisti. S druge strane, zapadni levičari, liberali i feministi, koji prema islamu i muslimanima u pravilu gaje ono što se često naziva "blagi šovinizam niskih očekivanja", žestoko ih kritikuju i dočekuju njihove poruke s prezirom jer se ova manjina unutar manjine ne uklapa u redukovani narativ o ugnjetavanoj muslimanskoj manjini i islamofobnoj belačkoj većini. Boreći se protiv demonizacije muslimana, sami upadaju u zamku demonizacije bivših muslimana.
Rodonačelnica i najpoznatija pripadnica ove zajednice ili pokreta zasigurno je Ajan Hirsi Ali. Ova autorka, aktivistkinja i bivša političarka rođena je u Somaliji 1969. Otac joj je bio jedan od vođa opzicije u Somalijskom građanskom ratu, zbog čega ga je režim Siada Barea zatvorio. S pet godina je, kao i milioni devojčica i devojaka iz subsaharske Afrike, Egipta, Jemena i Indonezije, bila žrtva ženskog genitalnog sakaćenja koje se vrši kako bi im se smanjio seksualni užitak i na taj način ih se održalo "čednima".
(Kurir.rs/Indeks.hr, Foto: Profimedia)