ZAKOPANO BLAGO KRIJE SE NA 8 LOKACIJA U SRBIJI: Zlato popa Martina TRAŽIO I ARKAN, ali još mu niko nije ušao u trag
Preko Srbije su prolazili mnogi osvajači, imperatori, vođe, bogati trgovci koji su sa sobom nosili svoje dragocenosti i zakopavali ih na raznim mestima. Jedan od onih koji je za sobom ostavio ogromno blago je pop Martin Himović.
Legende o zakopanom blagu postoje u celom svetu, pa tako nisu zaobišle ni Srbiju. Uvek se postavljalo pitanje da li ono zaista postoji, ko ga je zakopao i gde? U Srbiji, tragači blaga bili su vođeni, čime drugim, nego spisima pop Martina Himovića.
Pop Martin je oteo blago od turskih karavana, a zakopao ga je na 62 lokacije, ostavivši i spise. Međutim, niko do sada nije uspeo da pronađe ovo bogatstvo. Najpoznatije tajne riznice su: Smukova jama, Gargova vodenica, Jelenova pećina, Stara planina, pećina Zvečara, pećina Kapavica, Peštera, Karlov kamen, Zmajeva pećina, manastir sv. Jovan Pust, Šarčev dol, Kurjačka pećina.
“Smukova jama” nalazi se, prema opisu iz dnevnika Martina Himovića, ispod “Tri čuke”, a ovaj deo Stare planine pripada knjaževačkoj opštini. To je najpoznatija lokacija zakopanog blaga, ali i najopasnija. Ulaz u “Smukovu jamu” čuvaju brojne zamke, od zapetih pušaka, do smrtonosnog “ovna”, šiljcima okovanog debla, koje je mehanizmom “zapeto” da usmrti svakoga ko ne zna jedini način ulaska u lagum. Žitelji iz okoline Niša i Pirota tvrde da je Smukovu jamu navodno tražio i sam Željko Ražnatović Arkan, a i neki generali vojske JNA i VJ ne bi li se domogli pop Martinovog blaga?!
U Niškom kraju, na brdu Gradište, ljudi već vekovima pokušavaju da pronađu staru podzemnu vizantijsku crkvu ispunjenu blagom (zlato, krune, dijamanti…), ali još niko uspeo do sada da je pronađe.
Svi znaju tačnu lokaciju, ali je prava misterija tačno mesto gde se podzemna crkva nalazi, gde tačno treba kopati. Teorija o podzemnoj crkvi punoj blaga je veoma popularna i poznata širom Balkanskog poluostrva.
– Mesto Mala Jelenova pećina nema mapu nego skriveno jezero i pećina koja je zatvorena, malo se vidi, a kad je sunce, kad staneš pred nju, vidi se toplo vrelo i oštra čuka, to je u leskovačkom kraju – navodi se u jednom od spisa Martina Himovića, kao i pećina Zvečara na Avali. To je rudarsko okno iz rimskog doba, zvano Zvečara.
Navodno blago skriva i jama Kapavica. U nju je 8. juna 1941. bačeno 115 Srba iz Kapavice, Rankovaca, Uboska, Bančića, Pustipuha, Vlahovića, Rđusa…Oblast Peštere se nalazi u južnom delu Bugarske. Prvobitno je bilo naseljeno Tračanima, a posle njih ovom oblašću su vladali stari Rim i Vizantija. Pretpostavlja se da je pop Martin prošao ovuda i zakopao u Pešteri deo blaga.
Karlov kamen ili most je velelepna kamena struktura iz XIV veka koja spaja dve strane Praga, Stari grad i Mali grad. Sa njega posetioci uživaju u pogledu na okolinu i reku Vltavu koja teče ispod mosta. Njegova izgradnja je počela 1357. godine pod pokroviteljstvom kralja Karla IV, a završen je početkom XV veka. Sve do 1870. nazivan je Kameni ili Praški most, kada mu je ime promenjeno u Karlov most, a možda taj most krije neku bogatu tajnu?
Vlaška planina se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, nedaleko od Pirota i pruža se pravcem severozapad-jugoistok u dužini od 6 km. Pripada Balkanskim planinama, po strukturi je krečnjačka, a njen najviši vrh Panica (1.443 metara) smešten je u njenom severozapadnom delu.
Kurir.rs/zakopanoblago.com
Foto Shutterstock, Profimedia