Penziona reforma francuskog predsednika Emanuela Makrona u potpunosti će se primenjivati na nove zaposlene od 2022. godine, ali prelazak na univerzalan sistem za penzionisanje za one koji već rade mogao bi da se odloži do 2035. godine, izvestili su francuski mediji.
Premijer Eduar Filip danas je izneo nacrt reforme penzionog sistema, koji trenutno sadrži neke od najvećih beneficija u idustrijalizovanom svetu.
Filip je izjavio da će minimum godina neophodnih za penziju ostati 62, ali da će radnici za punu penziju morati da rade do 64 godine života. On je rekao i da će sprovođenje izmena penzionog sistema biti odloženo, odnosno da će novi sistem važiti samo za građane rođene posle 1975. godine.
Zbog reforme radnici u javnom sektoru štrajkuju već sedam dana. Mnogi građani jutros su izrazili negodovanje zbog neredovnog železničkog i metro prevoza. I škole su zatvorene zbog masovnih protesta.
Filip je juče rekao poslanicima vladajuće stranke da ne postoje magična saopštenja koja bi mogla da ubede "natvrdoglavije" sindikate da odustanu od svojih zahteva.
Radio Frans Inter izvestio je da će novi sistem uticati na mlade ljude koji započinju novi posao od 1. januara 2022. i da će od tog datuma biti određena minimalna penzija od 1.000 evra mesečno za one koji su odradili pun radni staž.
Makron je odlučan da pojednostavi sistem koji obuhvata više od 40 posebnih penzijskih planova, ističući da bi jedinstveni sistem koji se zasniva na bodovima bio pravedniji, dajući svakom penzioneru ista prava za svaki evro doprinosa.
Najveće protivljenje predlogu novog penzionog sistema dolazi od zaposlenih koji imaju posebne beneficije, uključujući radnike u železnici, lučke radnike i pevače iz Pariske opere koji imaju pravo na punu penziju pre prosečne starosne dobi od 62 godine.
(Kurir.rs/Tanjug, Foto: EPA/Oliver Hoslet)