Presuda od godinu dana zatvora Gradimiru I. (65) iz Leskovca, koji je pune dve godine najgrublje seksualno zlostavljao devojčicu (11) terajući je , između ostalog, i na oralni seks, više je nego skandalozna jer je takva kazna predviđena zakonom za, recimo, krađu kola. I to ona najmanja.
Još gore je što ovo nije samo presuda Osnovnog suda, već su je potvrdili i Viši sud u Leskovcu i Apelacioni sud u Nišu. Ko je napravio ovaj sramni propust prilikom izricanja presude Gradimiru I., čoveku koji je dve godine primoravao devojčicu (11) da ga oralno zadovoljava?
Na osnovu obrazloženja presude, može se zaključiti da su zakazali svi. I Osnovno tužilaštvo u Leskovcu, koje je prvo pogrešno okvalifikovalo delo kao nedozvoljene polne radnje umesto odbljube deteta i predložilo ovu skandaloznu kaznu, i Osnovni sud u ovom gradu koji je potvrdio optužnicu i izrekao presudu, i Viši sud u Leskovcu i Apelacioni u Nišu koji su kaznu potvrdili. Eminentni pravnici saglasni su u jednom: kazna koja je Gradimiru izrečena morala je da bude mnogo veća.
Bez obzira na to da li je krivično delo u ovom slučaju kvalifikovano kao nedozvo ljene polne radnje nad detetom ili eventualno obljuba nad detetom, s obzirom na to da je seksualno zlostavljanje trajalo dve godine, što znači da je svaka preduzeta radnja okrivljenog sama po sebi predstavljala krivično delo, odluka suda je skandalozna niska - kaže advokatica Maja Atanasković. Ona ukazuje da je kazna zatvora na granici zakonskog minimuma propisanog za krivično delo koje se okrivljenom stavljalo na teret, što znači da je Gradimir osuđen kao da je samo jednom seksualno zlostavljao devojčicu, a on je to radio pune dve godine.
- To znači da je on aboliran za ostala dela. Sud je morao da uzme u obzir da je n to više puta uradio devojici - ističe Atanasković.
Njena koleginica Marija Petrović iz Centra za prava deteta kaže da se na osnovu informacija dostupnih o ovom predmetu mogu postaviti najmanje dva ozbiljna pitanja.
- Prvo je kvalifikacija ovog dela. Tu možemo pretpostaviti da je tužilaštvo smatralo da nema dovoljno dokaza za krivično delo obljuba nad detetom gde je minimalna zaprećena kazna od pet godina. To je neuporedivo ozbiljnije od onog dela za koje je on osuden, a u pitanju su nedozvoljene polne radnje gde je maksimalna kazna pet godina. Postavlja se pitanje zbog čega se tužilaštvo opredelilo da predloži kaznu od godinu dana, imajući u vidu sve okolnosti slučaja, kontinuitet, uzrast deteta, okolnost da se radilo o čoveku koji je redovono dolazio u kuću u kojoj je dete živelo - pita se Petrović. Kako dodaje, sudu nisu bile vezane ruke, on je mogao da izrekne kaznu veću od predložene, međutim, manevarski prostor je bio sužen imajući u vidu sudsku praksu.
- U Krivičnom zakoniku mora da postoji veći raspon kazni, ali je na tužilaštvu i sudu da je precizno odrede. Nije toliki problem u visini zaprećenih kazni, već u kaznenoj politici, odnosno kaznama koje se izriču, a koje su veoma niske. A jedan od primera za to jeste ovaj slučaj. Mi ne znamo da li je mogla da se uradi druga kvalifikacija dela, ali je sigurno mogla da se traži veća kazna - ističe Petrović.
Svrha kažnjavanja, prema Krivičnom zakoniku, jeste da se učinilac, u ovom slučaju pedofil, spreči da čini krivična dela, ali i da se utiče na to da ubuduće ne čini ili ponavlja zločine. Gradimir I. kažnjen je samo sa godinu dana zatvora za nešto što je radio duplo duže i to nad nedužnim detetom. Lazar Lazovic, tužilac i potpredsednik Údruženja sudija i tužilaca Srbije, kaže da se postavlja pitanje da li je ovakvom presudom postignuta svrha kažnjavanja.
Svhra kažnjavanja prema Krivičnom zakoniku jeste sprečavanje učinioca da ćiní krívična dela i uticanje na njega da ubuduće ne čini krivićna dela, uticanje na druge ljude da ne čine krivična dela, kao i izražavanje društvene osude, jačanje morala í učvršćivanje obaveze poštovanja zakona. Od poslednjih izmena Krivičnog zakonika to je i ostvarivanje pravednosti i srazmernosti izmedu učinjenog dela i težine sankcije. Budući da nismo upoznatí sa pojedinostima ovog slučaja, konkretne razloge presude ne možemo komentarisati niti ulaziti u slobodnu ocenu dokazai olakšavajućei otežavajuće okolnosti koje je sud imao u vidu, ali se činí da u konkretnom slučaju ovakva presuda ne izrazava na odgovarajući način društvenu osudu za konkretno krivično delo niti ućvrscivanje obaveze poštovanja zakona - kaže Lazović.
On ističe da sudije i tužioci iz Udruženja čiji je član smatraju da će izmenjeni Krivični zakonik primenom načela pravednosti i srazmernosti dovesti do toga da se u budućnosti ovakva ponašanja strože sankcionišu.
- UST je podržalo pooštravanje kaznene politike, oštrije sankcionisanje višestrukih povratnika i uvođenje načela pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine sankcije jer smatramo da će ovim izmenama zaštita dece, naročito kada se radi o krivičnim delima protiv polnih sloboda, biti adekvatnija i da će izuzetno stroge kazne odvratiti eventualne učinioce od namere da naškode nedužnoj deci, što smatramo primarnim ciljem pooštravanja kaznene politike - naglašava on.
Kurir.rs, Blic