Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski ponovio je danas, u svom prvom godišnjem govoru poslanicima, da je protiv promene granica na Balkanu. Ocenio je da bi to Balkan "sigurno vratilo u rane 1990, izazvalo tenzije i najverovatrnije nove konflikte".
"Budući da vreme na Balkanu, nažalost, teče sporije nego drugde u svetu, u nekim centrima svetske moći razgovaralo se o novim korekcijama granica na Balkanu, čak i o razmeni ljudi i teritorija", rekao je predsednik.
"Moj stav je od početka bio i ostaje da bi nas nova promena balkanskih granica sigurno vratila nazad u rane 1990. i izazvala tenzije, najverovatnije i konflikte", rekao je Pendarovski.
Predsednik Severne Makedonije je istakao da je taj taj svoj stav izneo predsedniku Srbije i premijeru Kosova, kao i svim stranim državnicima s kojima se sastajao.
"Rešenje za međunarodni status Kosova treba da doprinese i da učvsti regionalnu stabilnost i bezbednost", rekao je Pendarovski.
Objasnio je da smatra da "međunarodna zajednica, kao kontrolor celog tog procesa, mora bolje da poznaje balkanske istorijske specifičnosti i da zna da je bezbednost svih država na Balkanu prepletena".
"Ne mogu da vidim logiku u tome da rešite jedan problem, a da istovremeno otvorite nekoliko drugih u istom regionu", rekao je Pendarovski.
Za male države, kao što je Severna Makedonija, spoljnopolitički prioritet moraju da budu dobrosusedski odnosi, rekao je navodeći da je bio u poseti Albaniji i Srbiji i da će posetiti ostale tri susedne zemlje.
Govoreći o regionalnim inicijativama, Pendarovski je istakao da one ni u jednom slučaju ne treba da budu shvaćene kao zamena za evropske integracije, već samo kao instrument za bržu integraciju u Evropu.
"Da bi takozvani 'mini Šengen' bio efikasan, mora da obuhvatiti svih šest država Zapadnog Balkana, a ne samo tri", rekao je Pendarovski.
Dodao je da isti stav ima i o nedavnoj inicijativi, nazvanoj "Balkanski beneluks" koja ima "drugu logiku za povezivanje država".
Pendarovski je rekao da je uveren da u 21. veku Balkanu nisu potrebne državne ideoligije iz 19. i 20. veka, odnosno "neka nova Jugoslavija" ili "balkanske alijanse koje će biti suprotstavljene".
"Ako stvarno želimo bolji život, onda moramo da se ujedinimo po modelu Evrope posle Drugog svetskog rata: da pamtimo prošlost, ali je ostavljamo u arhivama, a da razgovaramo o budućnosti", rekao je predsednik.
Kurir.rs/Beta
Foto: EPA