Danas Katar obelažava svoj nacionalni praznik, jer je 18. decembra 1878. šeik Džasim bin Mohamed al Tani ujedinio brojna katarska plemena, a ova zemlja bivših beduina postala je država najbogatijih građana planete.
Kada je u junu 2017. kvartet arapskih zemalja Saudijska Arabija, UAE, Bahrein i Egipat uveo ekonomsku i diplomatsku blokadu, gasom i naftom bogatom emiratu Kataru, optužujući ga da finansira teroriste Al Kaide, Islamske države, Hezbolaha, cilj je bio da se bivši britanski protektorat, a danas emirat i grad-država sa više od dva i po miliona stanovnika u Persijskom zalivu, privoli na 13 poteza, između ostalog i na prekid odnosa sa Iranom i Turskom.
Ali, namera kvarteta, predvođenog Rijadom, da neposlušnog suseda baci na kolena, rezultirala je time da je Katar danas ekonomski, politički i turistički najotvorenija zemlja turbulentnog regiona.
Ta bliskoistočna nacija od oko 350.000 Kataraca i dva miliona stranaca, koji tu žive i rade, simbol je vrtoglavog privrednog i društvenog razvoja u arapskom svetu, i nova krajnja destinacija za one koji traže posao.
Letimični pogled na centar Dohe, Vest bej – na njegove luksuzne nebodere, hotele, muzeje, tržne centre, uređene parkove i trgove potvrđuje da savremena aritektura (naročito zalivskih zemalja) voli metamorfoze.
Panorama grada i luksuzna vozila na bulevarima, uveravaju vas da ste na najbogatijem poluostrvu na svetu, u jednom od najmoćnijih poslovnih centara savremenog sveta. To je zemlja u kojoj je prosečna mesečna zarada 11.500 dolara, po čemu je Katar prvi među zemljama Persijskog zaliva.
Kao vlasnik trećine svetskih rezervi prirodnog gasa, Katar je najveći izvoznik tog energenta u svetu, a zalihe nafte su veće od 15 milijardi barela.
Stranci ovde posao nalaze najčešće u energetici i građevinarstvu, gde je spektar poslova vrlo širok – od teških fizičkih poslova, do visokostručnih inženjerskih poslova. Nezaposlenost i inflacija su vrlo niski, oko tri odsto, a lokalno stanovništvo radi samo najbolje plaćene poslove, i ne plaća porez.
U poređenju sa nekim arapskim zemljama, žene u Kataru imaju veća prava i slobode, mnoge ne nose hidžab i abaju, što je doskora bilo nezamislivo.
Za to je najzaslužnija Šeiku Moza Nint Nase el Misned – majka sadašnjeg vladara šeika Tamim bin Hamad al Tanija. Nazivaju je prvom damom arapskog sveta, a taj epitet zaslužila je decenijskim zalaganjem za modernizaciju zemlje i društva.
U Dohi, gde živi isključivo luksuz, najautentičniji deo grada su sukovi, od kojih je najpoznatiji Suk Vakif.
Takođe, duž ulica Dohe, ispod trotoara, postavljeni su rashladni uređaji, kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje u mesecima kada su temperature blizu 50-og podeljka. Oko 60 odsto potrošene električne energije Katar koristi za hlađenje.
Katar danas nisu samo nafta, gas i jedno od najvećih svetskih gradilišta – već i činjenica da je zemlja decenijama najveći kupac umetničkih dela u svetu.
Vladarska porodica Al Tani ulaže ogroman novac u kulturu, a to potvrđuje i izgradnja Nacionalnog muzeja u martu ove godine, koja je koštala 400 miliona dolara.
Sliku ekonomskog razvoja Katara krunišu pripreme za svetsko prvenstvo u fudbalu, koje će se ovde održati 2022. godine, a više od 200 milijardi dolara već je potrošeno na izradnju neophodne infrastrukture, koja uključuje nove stadione, metro, čitav novi grad u severnim predgrađima Dohe, oko 900 kilometara novih puteva.
(Kurir.rs/RTS, Foto; Profimedia)