DŽEJ RAMADANOVSKI OTVORIO DUŠU ZA KURIR! Nikad nisam prosio, ali sam KRAO da bih BOLJE ŽIVEO!

Damir Dervišagić

Fo­l­ker isti­če da ni­kad ni­je pro­sio, ali je be­žao od ku­će i ba­vio se ile­gal­nim poslovima jer mu je to bio je­di­ni na­čin da po­be­g­ne iz siromaštva

Džej Ra­ma­da­no­v­ski tvr­di da se još uvek do­bro dr­ži i da mo­že da pe­va, bez ob­zi­ra na te­ške zdra­v­stve­ne pro­ble­me ko­je je imao po­sled­njih go­di­na.

On ka­že da se sja­j­no ose­ća i po­red pri­ča, ka­ko ih na­zi­va, du­šma­na ko­ji su ga ži­vog sa­hra­ni­li. Fo­l­ker je u in­te­r­vjuu za Ku­rir ot­krio zbog če­ga se pri­ča da očajno pe­va, ka­kve je ko­m­pli­ka­ci­je imao sa zdra­vljem, ko­li­ko če­sto ima se­ks, ali do­ta­kao se i vre­me­na svog odra­sta­nja, ka­da je krao i be­žao od ku­će.

Zbog če­ga te svi pro­zi­va­ju da vi­še ne pe­vaš ne­go kr­čiš?

"Ne mo­gu da pe­vam i igram kao što sam to ra­dio 1987. Ho­ću da ka­žem na­ro­du, du­go pe­vam i sre­ćan sam. Daj bo­že da svi mla­đi do­ži­ve ka­ri­je­ru kao ja. Ko­li­ko sam se pu­ta uši­kao, ne ja ne­go svi, pa ne mo­ram da pe­vam već sa­mo di­g­nem ru­ku, a pu­bli­ka pe­va. Ču­jem pri­če Džej pro­mu­kao i ta­ko da­lje. Dok mi se ne otvo­ri gr­lo, mo­ram da se ra­spe­va­vam. Pa­lim plju­gu za plju­gom jer pu­šim od de­ve­te i on­da kad iza­đem na bi­nu po­sle 500 ki­lo­me­ta­ra vo­žnje, ka­žu Džej kr­či. Pa kr­čim, bra­te, ta­kva pe­sma (smeh). Ša­lu na stra­nu, mo­gu da pe­vam i pevam. To je moj od­go­vor."

U ka­kvom sta­nju ti je gr­lo?

"(Pe­va) Su­n­ce br­že za­đi, ne si­jaj mi vi­še, cr­ni oblak na­đi... Ži­vo­te, že­no bez mo­ra­la."

Du­go ćeš ti još pe­va­ti.

"Pa ne­go ka­ko dru­ga­či­je."

A ka­ko te zdra­vlje slu­ži?

"Do­bro."

Slu­šaš li sa­ve­te le­ka­ra?

"Ne slu­šam. Za­pra­vo de­li­mi­č­no. Re­kao mi je da ne mo­gu da za­pa­lim plju­gu, a ja pu­šim, kao što sam re­kao, od de­ve­te go­di­ne."

Ka­žu da na­kon ope­ra­ci­je sr­ca ne­maš re­do­van s*­ks?

"U pra­vu si. Mo­ja sta­ri­ja će­r­ka ima 30 go­di­na, imam unu­ka. Pre 20 go­di­na vodao sam mno­go cu­pi, se­ćaš se? Ali ni­je da sam spa­vao sa svi­ma nji­ma, mi smo se dru­ži­li. Imao sam dos­ta ri­ba, na­rav­no. Ali vi­di, ja uvek mo­ram da imam ne­ku c*pi."

Je li s*­ks u tvo­jim go­di­na­ma opa­san?

"Bo­že me opros­ti. Pa ni­sam se ope­ri­sao do­le ne­go go­re."

POMAGALA

Nisam baš toliko mator

Koristiš li preparate za potenciju, vijagru?

"Naravno da koristim. Mogu ja da ga ucentriram znaš kako. Ako ne veruješ, možeš da probaš (smeh). Nisam baš toliko mator. Moramo da se šalimo malo, narod je navikao na zabavu sa mnom. Uostalom, život treba da bude veselje."

A šta ako ti sta­ne sr­ce?

2Za­to pos­to­ji oral (smeh). Ja se izvi­nja­vam, na­ro­de, ali uvek mo­ram ne­ku glu­post da odva­lim. Što se ka­že, pi­tu s gla­ve mo­gu da je­dem, al’ za jo­gu­rt mo­raš da se sa­g­neš."

Pa ko­li­ko če­sto ga imaš?

"Za­vi­si ka­kva je ri­ba. Sve za­vi­si od nje. Ja ni­sam fi­zi­č­ki ra­d­nik, izvi­ni, mo­lim te. Ra­dim i ja, ali ona mo­ra da pred­nja­či."

Gde si se krio, s ob­zi­rom na to da te du­go ni­je bi­lo?

"Sti­ca­jem oko­l­nos­ti Ma­ri­na Tu­ca­ko­vić se ra­zbo­le­la, a ja s njom i Fu­tom sve ra­dim. Ne­ću da pri­čam o tim tu­ga­ma. Je­di­ni sam pe­vač ko­ji 15 go­di­na ni­je sni­mio no­vi CD, sa­mo pe­sme, a i da­lje sam tu."

Da li i da­lje dr­žiš do­bru ce­nu na ra­čun sta­re sla­ve?

"Ni­si u pra­vu. Ja te ne la­žem, mno­go mi je opao po­sao baš zbog tih pri­ča da vi­še ne mo­gu da pe­vam. Ne mo­gu da ska­čem kao što sam ska­kao, ali du­šma­ni sa­mo mo­gu da pri­ča­ju i ni­šta vi­še, uos­ta­lom, mo­gu da do­ka­žem."

Pa do­ka­zao si da pe­vač mo­že da ži­vi na ra­čun sta­rih hi­to­va.

"To je mo­ja sre­ća i to mi je bog dao. Ali ni­je sa­mo za­hva­lju­ju­ći me­ni ne­go svim mo­jim sa­ra­d­ni­ci­ma, Ma­ri­ni, Bra­ji, Fu­ti. Moj ži­vot, mo­ja pri­ča iz do­mo­va na­šli su se kod njih."

Ko­li­ko su pri­ja­te­lji bi­li uz te­be kad ti je bi­lo te­ško i kad si bio bo­le­stan?

"Će­r­ke su uvek uz me­ne. Ne­ma ko ni­je bio uz me­ne, od Ace Lu­ka­sa, Ke­ma­la Ma­lo­v­či­ća..."

Je­si li za­hva­lan Ma­ri­ni Tu­ca­ko­vić što te je izvu­kla iz si­ro­ma­štva?

"Ja ni­sam bio si­ro­ma­šan. Ja sam be­žao od ku­će i krao da ne bih bio siromašan. Krao sam da bih bo­lje ži­veo. Ni­kad ni­sam pro­sio."

Filip Plavčić 
foto: Filip Plavčić

Da li si se ti njoj na­šao kad se ra­zbo­le­la?

"Sva­ki dan se ču­jem s Fu­tom. Mi smo vi­še od 30 go­di­na pra­vi pri­ja­te­lji. Ma­ri­nin po­ko­j­ni sin Mi­loš ni­je mo­gao da ode na mo­re bez me­ne, 'či­ka Džej, vi ste na­j­ja­či'... Ne­ka mu je la­ka ze­mlja. I La­ća je pr­va li­ga."

U ka­kvim si od­no­si­ma sa ze­tom Adi­lom?

"Su­per sve. Bi­la je to gre­ška."

Je l’ ti se izvi­nio?

"Ne­će­mo o to­me."

Vladimir Šporčić 
foto: Vladimir Šporčić

Ekipa Kurira/Foto: Damir Dervišagić