Maja Bjelica sumnja da joj je sestra ukradena po rođenju, a za to ima jake indicije.
Inače, Maji je poznati srpski košarkaš iz Sakramenta Nemanja Bjelica blizak rod, a Isidora Bjelica joj je sestra od strica.
"Sestra mi je rođena 18. decembra 1965. godine u Beogradu u GAK Narodni front. Dete je bilo živo, zdravo zaplakalo je i dobilo odličnu ocenu. Potom su mami dali sedativ i ona je zaspala. Kada se ujutru probudila rekli su joj da je mrtvo rođeno", počinje Maja Bjelica priču za Espreso.
Pretpostavlja da sestra i ona liče, jer joj ljudi često govore da su je videli na mestima na kojima nikada nije bila.
Majina majka Vida Bjelica (rođena Doljak) bila je reprezentativka Jugoslavije u rukometu, a otac joj je stomatoglog dr Milorad Bjelica.
"Tata kao mladi doktor verovao je kolegama koji su ga ubeđivali da mama ima postporođajni stres i umišlja da je dete zaplakalo. Mama je tada znala da su dete prodali jer niti je bila pod stresom niti je bila u depresiji", kaže Maja i nastavlja:
"Brat i ja smo mislili smo da je nemoguće da neko ukrade dete. Mama je stalno ponavljala da je njena Biljana živa. Nisam verovala sve do 2002. godine kada ulazim u radnju za prodaju proizvod od plastike i kada mi se žena zahvaljuje što sam je odvezla kolima i to 'ševrolet aveom', crvenim. Tada sam vozila 'juga, 65'. Kada sam joj rekla da je pobrkala nešto, žena mi kaže da odlično pamti likove i da ja imam sina od 10 godina. Rekoh joj da nemam sina, već imam ćerku staru dve godine.Tada se ona zgranula i izvinila se".
Nekoliko meseci kasnije Maju je pozvala drugarica Milka.
"Ljutila se na mene što joj se nisam javila kada sam prošla pored nje, u kolima. Opet je pomenula crveni 'ševrolet aveo', u ulici Narodnog fronta. Kaže da mi je mahala. Rekla sam joj da ne vozim taj auto, niti sam bila tada u toj ulici. Ona je bila u šoku".
Zbog brojnih slučajnosti, Maja je krenula u potragu za istinom.
"Majka je umrla 2010. godine i ta dva događaja sam tada ispričala dobrim prijateljima koji su novinari. Jedan od njih mi je rekao da može preko neke žene da proveri da li mi je sestra živa i ja sam prihvatila. Posle nekoliko meseci mi je javio da je živa i da vidim sa bratom da li hoću da se priključim tom Udruženju. Tada sam od sreće plakala. Moj brat je mislio da zbog toga što mama nije živa ništa ne pokrećemo. Ali ja i dan danas nemam mira dok je ne nađem - kaže Maja i za kraj dodaje:
"Mene samo zanima da nađem sestru. Ne zanima me ikoga da tužim. DNK bi potvrdila da smo sestre ako Bog da da je nađem".
(Espreso)