Malo manje razgovora, malo više akcije - to je, ukratko, Makronov plan za Evropu u 2020. godine, otkriva predsednikov savetnik Kleman Bon u intervjuu za portal Politico.
Francuski predsednik je poslednje dve godine pripremao teren, a sada, kada je na dužnost stupila nova Evropska komisija, namerava da pređe na posao i sruši političku blokadu, za koju smatra da zadržava napredovanje Evrope na globalnoj sceni, kaže Bon i navodi da je Makron sačinio okvirni plan.
"Nećemo držati govor u Sorboni svake godine", izjavio je Bon, koji je predsednikov savetnik za Evropu, a aludirajući na Makronov čuveni govor o Evropi 2017, u kome je izneo svoju viziju za kontinent.
Sada smo u fazi primene, rekao je Bon i dodao da Makron od 2017. kada je postao predsednik priprema teren kako bi Francuska preuzela veću ulogu u EU.
U to je cilju i s namerom da izgradi mrežu političkih saveza posetio 21 članicu EU, od kojih neke deset godina nije posetio nijedan francuski predsednik.
"Zamisao je bila da stvori strategiju uticaja, što znači da pre odluke Komisije možemo da predlažemo ideje, obilazimo glavne gradove, dajemo doprinos, sastavljamo dokumenta s drugim zemljama", kazao je Bon.
Navodi da je u tom cilju 2019. Makron osnovao u evropskim institucijama grupu "Obnovimo Evropu", postavio bliske saradnike za kormilo Evropske centralne banke i Evropskog saveta i osmislio nominovanje Ursule fon der Lajen za predsednika Evropske komisije.
Zato ne cudi što novi plan strategije Komisije umnogome odražava Makronove lične prioritete za Evropu, a to su suzbijanje klimatskih promena i dostizanje nulte neto-emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, uvođenje minimalne plate u Evropi i plan socijalnog programa za nezaposlene na nivou evrozone, unapređenje odbrambenih sposobnosti EU, definisanje kredibilne politike za bezbednost, azil i migracije, prenosi Blic.
Ambicije francuskog predsednika za Evropu razlog su zašto je toliko insistirao da se okonča prva faza pregovora o Bregzitu, navdi Bon.
"Polovinu vremena na sastancima Evropskog sveta u poslednje dve i po godine utrošili smo na rasprave o Bregzitu, bez preterivanja", naveo je Bon.
Bon priznaje da tvrdokorni pristup francuskog predsednika, naročito kad su u pitanju Bregzit i njegova odluka da blokira otvaranje pregovora o pristupanju EU Severne Makedonije i Albanije, možda deluje grubo, ali to je samo zato što evropski zvaničnici nisu navikli da Pariz ima vodeću ulogu nakon što je deset godina bio neprimetan na evropskoj sceni.
"Uspostavljanje vodeće uloge za sobom povlači i trvenja", kaže Bon i dodaje: "Kada predsednik glasno govori, nije mu cilj da leti perje".
Drugi važan francuski cilj jeste uspostavljanje tzv. evropske sile - cilj, za koji Bon priznaje da nije uvek dobro prolazio u drugim prestonicama EU.
"Silu u Evropi doživljavaju kao neku vrstu nevolje. Zato što je to stvaralo podele među Evropljanima, rat Evropljana jednih protiv drugih u obliku auto-destrukcije", navodi i dodaje da Evropa mora da se navikne da vlada.
Evropa je jedini svetski blok koji sebe ne doživljava kao silu ili kao dugoročni projekat, zaključuje Bon.
Kurir.rs/Tanjug/politico.eu
Foto: EPA