"Holandija sigurno nije Meksiko, mi nemamo 14.400 ubijenih, ali ako pogledate infrastrukturu, novac koji zarađuje organizovani kriminal, paralelnu ekonomiju... Da, mi imamo narko-državu", rekao je Jan Struijs, predsednik najvećeg holandskog policijskog sindikata.
Prema jednoj anketi, 59 odsto ljudi veruje da je Holandija danas narko-država, odnosna, zemlja čija ekonomija zavisi od trgovine drogama.
Iako je ova poprilična birokratska i uređena zemlja, gangsteri ostaju na slobodi, a pucnjave se događaju redovno.
Primera radi, nedavno ubistvo Derka Virzuma je srušilo zabludu da se narko-karteli ubijaju međusobno. Virzum (44), otac dvoje dece, ubijen je u septembru pred očima svoje supruge, ispred porodične kuće u Amsterdamu.
Virzum je bio advokat krunskog svedoka tužioca Nabila B, u slučaju protiv dvoje najtraženijih kriminalaca u Holandiji. Pucnjava usred bela dana u tihom predgrađu viđena je kao napad na građansko društvo, demokratiju i vladavinu zakona.
"To je trebalo da nas uplaši. Moramo da nastavimo da koristimo ključne svedoka inače nigde nećemo stići", upozorio je javni tužilac Fred Vesterbek.
Strahovi da se zemlja pretvorila u raj za narko-kartele i njihovu ekonomiju odjednom su izbili u prvi plan.
Niz incidenata su dokaz da nasilje eskalira, uključujući dva mladića ubijena u pucnjavi mecima koji su se odbili o zid, majku ubijenu ispred dece, odsečenu glavu ispred kafića, ubistvo brata krunskog svedoka Reduana B. i ubistvo advokata Virzuma.
Laumans objašnjava da je reč “Mokro” sleng i da se mladi Marokanci tako zovu međusobno. Taj izraz je usvojila i policija u svojim izveštajima. Ali, nije reč samo o Marokancima, već o mladićima koji odrastaju u područjima Amsterdama u koje turisti ne zalaze.
Čak i pre nego što je Virzum ubijen, u izveštaju gradonačelnika Amsterdama, u avgustu, prestonica je opisana kao “Valhala za narko-kriminal”.
"Holandija nije još narko-država, ali je u opasnosti da postane", upozorio je ministar pravde Ferd Graperhaus.
Advokati, gradonačelnici, policajci, svi su pod pretnjom organizovanog kriminala. Nekoliko dana nakon pomenutog ubistva još jedan advokat, Filip Šol, ranjen je u nogu iz vozila dok je šetao svog psa blizu porodične kuće, preko granice u Nemačkoj.
A onda je došlo do hapšenja. Riduan Tagi uhapšen je kad je ušao u Dubai sa lažnim dokumentima i zadržan pod međunarodnom poternicom zbog sumnje u višestruka ubistva i trgovinu drogom. Tagi (41), kojeg policija opisuje kao jednog od najopasnijih ljudi u svetu, osumnjičen je da je naredio niz likvidacija, uključujući advokata Virzuma. Holandski tužioci su zatražili izručenje, a veliko suđenje zakazano je za mart 2020.
Tagi je prebačen u Holandiju u sredu uveče. Takozvani slučaj Marengo uključuje pet ubistava i niz pokušaja ubistava, uključujući brata doušnika Nabila B. Veruje se da je Tagi živeo u Dubaiju sa ženom i šestoro dece.
U nekom smislu Holandija je stvorila savršenu okolinu za trgovinu drogom. Sa širokom transportnom mrežom, labavim zakonima i kaznama za droge i blizine više lukrativnih tržišta, ova zemlja je očigledno centar globalnog toka narkotika. Poznati pisac Roberto Savijano, koji je zabeležio svet organizovanog kriminala napuljske Kamore, veruje da je uticaj mafije u Amsterdamu još gori.
"Tu su klanovi iz čitavog sveta jer je Holandija jedna od najvažnijih tranzitnih luka. Znaju da onaj ko kontroliše Holandiju ima jednu od arterija globalnog tržišta drogom", rekao je Savijano.
Na crnom tržištu zarade se milijarde evra. Samo je 2017. u Holandiji proizvedeno sintetičkih droga ulične vrednosti 18,9 milijardi evra. Lake droge se uvoze iz Kolumbije i Severne Afrike već 30 godina, a danas se značajan deo sintetičkih droga – MDMA, LSD, kristal met, amfetamini – proizvodi u Holandiji. Štaviše, zemlja se smatra svetskim liderom u tome.
A kojom se brzinom te droge transportuju širom globusa najbolje ilustruje činjenica da su na dan kad je Donald Tramp postao predsednik na aerodromu Shipholu otkrivene prve narandžaste tablete ekstazija sa njegovim likom. Svega 24 sata kasnije već su se prodavale u Australiji.
Južnoamerički narko-bosovi prvo prebacuju drogu u zapadnu Afriku, potom ona odlazi na sever, starim krijumčarskim putevima od Maroka. Policija navodi da je Tagi služeći se tim putem stekao svoje bogatstvo. On je nasledio kontrolu nad krijumčarskim putem i počeo da prebacuje kokain umesto kanabisa, koji je donosio više novca, ali i nasilja.
"Nemamo tela koja vise sa mostova, ali imamo korupciju na dokovima, nasilje protiv advokata, pretnje novinarima. Holandija definitivno ima karakteristike narko-države", zaključuje Laumans.
Kurir.rs/BBC
Foto: EPA