Književnik i akademik Dragoslav Mihailović otkrio je kako je uspeo da na Golom otoku vodi dnevnik i da zapise sa tog strašnog mesta iznese napolje.
Mihailović je u intervjuu pojasnio da o događajima na "ostrvu smrti" nije mogao da pravi doslovne zapise, ali se dovijao kako da pribeleži sve strahote tog mesta.
"Nisam mogao da napišem: danas su ubili nekoga, nisam mogao da kažem: danas su me pretukli, ali sam nešto zapisivao. Razgovarao sam sa nekim golootačanima koji su bili junačni i hrabri, rekli su mi da su pravili beleške, ali su ih pre izlaska uništili", kazao je Mihailović.
O svojoj dovitljivosti da sačuva svedočenja i zapise o užasima tog mesta Mihailović je kazao da "niko nije ni sumnjao da ih je pravio u knjižici koju je sve vreme držao u džepu".
"Nisam je krio. Moguće je da se zato nije ni sumnjalo, pa sam uspeo da je iznesem", rekao je Mihailović.
Na pitanje da li se plašio kada je sva sila Brozova u jednom trenutku krenula na njega, Mihailović je kazao da je vaspitavan da ne bude kukavica, pa se zato nije ni uplašio.
"Već se znalo da će predstava 'Kad su cvetale tikve' biti zabranjena. Krenuo sam ipak sa suprugom u Jugoslovensko dramsko pozorište. Išli smo na predstavu kao na poslednju. Zatekli smo pozorište u mraku. Park oko pozorišta je bio prepun ljudi. Žagorili su, a u zgradi se nije čulo ništa. Samo mrak i muk. Na donjem, glumačkom ulazu sreli smo scenografa predstave Vladislava Lalickog. Pozdravili smo se i ja sam ga upitao: 'Vlado, zašto je kuća u mraku, šta se dešava'. Začuđeno me je pogledao: 'Zar ti ne znaš da je tebe danas Tito napao'. Pitam ga: 'Kad me je napao', kaže: 'Danas oko podne u Zrenjaninu. Zar ti to nisi čuo'. Ja kažem: 'Nisam, šta je rekao? Da li to znači da će me plavi anđeli opet uskoro posetiti'. Lalicki mi odgovara: 'Ne, on je rekao da te neće hapsiti'. Posle toga sam bio siguran da me neće uhapsiti, osim ako ne napravim neki težak prestup", rekao je Mihailović.
Mihailović je ispričao da je u vremenu dok je bio prokazan imao podršku Ive Andrića.
O tome do kada mu je bila potrebna zaštita od političkog sistema, Mihailović je rekao da se sve promenilo posle smrti Josipa Broza Tita.
"Josip Broz je umro 1980, a već 1981. me je, na moje iznenađenje, Srpska akademija nauka i umetnosti primila za dopisnog člana. Posle osam godina postao sam njen redovni član i tek tada je nastupilo veliko poboljšanje u mom životu. Pre toga, mnogo sam poslova promenio, a prvi stan sam dobio u četrdesetoj godini života", pojasnio je Mihailović.
Na pitanje šta još nije rekao o Golom otoku koji je u nekom smislu obeležio njegov život, Mihailović odogovara da je doprineo da javnost bude upoznata sa strahotama tog mesta.
"Mislim da sam dosta doprineo tome da javnost bude bolje obaveštena o jednom užasnom mirnodopskom logoru, najstrašnijem u slobodnoj Evropi. Ipak, moram da kažem da nije dovoljno učinjeno za uspomenu na ljude koji su tamo robijali, zbog, mahom, izmišljene krivice koje su se temeljile na nekim izjavama ili nečemu sličnom", rekao je Mihajlović.
(Kurir.rs/Novosti)