ŽENSKI PROBLEMI

MENOPAUZA NIJE BAUK! Kvalitet života možete da poboljšate uprkos BRZIM PROMENAMA!

Foto: Profimedia

Žene na različite načine prolaze kroz ovaj deo normalnog životnog ciklusa. Otkrivamo šta im se događa i na šta posebno treba da obrate pažnju

Posle 12 uzastopnih meseci bez menstrualnog krvarenja, obično oko pedesete godine života, kod žena nastupa menopauza. Normalan deo životnog ciklusa svake pripadnice lepšeg pola može i kasnije da nastupi, ali i da porani, kad se prevremena menopauza / rana insuficijencija jajnika javlja pre četrdesete. Uzrok može da bude i hirurško odstranjenje jajnika. Šta se tada dešava s matericom, kakve sve promene mogu da se dogode kod žene, koje su vidljive, a koje podmuklo vrebaju, da li je jedini spas za ublažavanje tegoba hormonska terapija, objašnjava dr Tijana Ičin, internista, specijalista endokrinologije u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Vojvodine, profesor na Katedri za internu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Foto: Privatna Arhiva
foto: Privatna Arhiva

OD NELAGODNOSTI DO PROBLEMA - Zbog atrofije mišića tokom menopauze dolazi do smanjenja veličine materice, grlić postaje manji, baš kao i jajnici, koji sve manje luče estrogen. Istanjuje se sluznica vagine, smanjuje elastičnost zidova vagine, vlažnost opada pa žene u postmenopauzi mogu tokom polnog odnosa da osećaju nelagodnost, pa čak i bolove.

I drugi simptomi mogu da utiču na kvalitet života žene. - Promene koje se događaju unutar tela žene uključuju i ubrzanu razgradnju kostiju. To može da dovede do osteoporoze i preloma. Uz to, raste i rizik od kardiovaskularnih bolesti, a zbog smanjene aktivnosti probavnog sistema javlja se i zatvor/opstipacija, a urinarni sistem postaje skloniji infekcijama. Stres inkontinencija, tj. nevoljno oticanje urina takođe se javlja u ovom periodu.

Spoljašnji polni organi žene se isto menjaju. - Njihov izgled takođe trpi promene, smanjuje se količina masnog tkiva koje se nalazi u okolini, gubi se pubična maljavost.

Primetne su i druge vidljive promene. - Žena primećuje da njena koža postaje tanka, gubi elastičnost, osetljivija je nego pre. Kosa može da pretrpi niz promena, suva je, lomljiva, može da se mrsi. Takođe, glas može da postane dublji zbog zadebljanja glasnih žica, češće su glavobolje.

Noćno znojenje može da bude povezano s valunzima. - Valunzi se manifestuju naglim osećajem toplote i crvenilom na licu, kod nekih žena se javljaju na svakih 15 minuta pa utiču na obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Tačno je da noćno znojenje može da bude povezano s valunzima, ali može da se pojavi i ako ih nema. Žena se budi, može da joj lupa srce, nekada noćno znojenje može da izazove i napad panike. Zbog svega toga žena je iscrpljena, pati od nesanice i smanjenog libida.

Foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

VAŽNA JE PODRŠKA Žena može da oseća duboko nezadovoljstvo zbog svega što joj se događa. - To se događa kad, uprkos trudu da održi liniju i mladalački izgled, primećuje da ne dolazi do promena nabolje. Naravno, svaka žena prihvata situaciju različito, to zavisi od samih simptoma, njenog karaktera, ali i okruženja. Ukoliko joj socijalno i kulturno okruženje pruža podršku, žena će emotivno lakše proći kroz period menopauze.

U ovom periodu veoma je važna fizička aktivnost. - Kad se spoje loše navike u ishrani i nedovoljna fizička aktivnost, nedostatak ženskih polnih hormona dodatno utiče na izgled. Dolazi do preraspodele masnog tkiva: deponuje se najviše na stomaku, oko struka i kukova, oko butina. Fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom ove promene mogu da se umanje ili da nestanu.

Hormonska terapija ipak se ne preporučuje svakoj ženi: - Zbog izraženih simptoma samo 15-30 odsto žena koje prolaze kroz menopauzu ima potrebu za ovim vidom terapije. Uključuje se samo po preporuci lekara, on će odrediti adekvatan način i u tom slučaju je bezbedna. Hormonskoj supstitucionoj terapiji prethode detaljna ispitivanja, a tokom same terapije redovno praćenje stanja.

I drugi vidovi terapija pomažu: - Podrazumevaju postizanje idealne telesne mase, pomenutu redovnu fizičku aktivnost, ukoliko je potrebno psihološko savetovanje, eventualno korišćenje antidepresiva. Zdrava ishrana i prestanak pušenja se podrazumevaju.

STATISTIKA O PROMENAMA

60-70% žena prođe kroz ovaj period bez jačih simptoma 20-35% žena oseća probleme do 5 godina 5% žena ima dugotrajne tegobe

RANE SIMPTOME NE TREBA ZANEMARITI Posledica su naglog pada estrogena, a prvi simptomi su osećaj umora, poremećaji spavanja, mogući su i zaboravnost, promene na koži i kosi, suva vagina, depresija. Talasi vrućine se takođe javljaju, posebno su opterećujući noću, uprkos padu temperature. Nekad podrazumevaju obilno znojenje, čak i osećaj groznice. Nedostatak estrogena izaziva osteoporozu, osteoartritis, kardiovaskularna oboljenja, poremećaje čula, slabljenje vida.

KAD ŠTA MOŽE DA POMOGNE: Dišite duboko kad osetite da nadolaze valunzi, oblačite se slojevito, izbegavajte stresne situacije i jedite češće i manje obroke bez jakih začina. Ukoliko hoćete da odagnate umor, u tanjiru neka vam se nađe hrana bogata vitaminom B, jodom, gvožđem, hromom. Ako loše spavate, redovno vežbajte, držite se fiksnog vremena odlaska u krevet, izbegavajte čitanje, gledanje ili slušanje stimulativnih sadržaja pre odlaska u krevet, koristite jastuk punjen lavandom, konzumirajte hranu bogatu melatoninom (banane, paradajz, ovas). Muče vas bolovi? Masirajte se, pijte dovoljno tečnosti, konzumirajte namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, pazite da unosite dovoljno kalcijuma i magnezijuma.

SAVET PLUS

Period pre nastupanja menopauze treba da se iskoristi za prevenciju problema koji mogu da se pojave kao posledica smanjivanja funkcije jajnika. Uz obavezne i redovne odlaske kod lekara i klasičnu medicinu, pripadnice lepšeg pola pomoć mogu da nađu i ako slede principe homeopatije, idu na akupunkturu, konzumiraju lekovito bilje i biljne preparate po preporuci specijaliste (crvena detelina, kantarion, matičnjak...). Žene treba da unose belančevine, ali iz belog mesa, smanje unos ugljenih hidrata i masnoća, imaju češće ribu u jelovniku.

(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)