Od nekada petnaestak vodenica na Rači na ušću u Drinu, ostala je samo jedna - vodenica potočara porodice Marković. U njoj 79-godišnja Sovija Marković iz Bajine Bašte, gotovo šest decenija melje žito i uzima ujam.
U vodenicu je prvi put ušla sa dvadesetak godina i u njoj, kao jedinom radnom mestu, ostala do danas.
"Ja sam se udala za mog muža Radišu i kad sam došla stupila sam da radim. Imalo je ovde da se zaposli i u Crni vrh i konfekciju i vazdan, ali nešto me je vuklo ovde i ja sam ostala u vodenici", kaže Sovija Marković.
Osim u vreme poplava, vodenica i vodeničarka, rade gotovo bez dana pauze.
"Odsvakle stiže, iz Bosne, iz Srbije, odozgo od Ljubovije, s Tare, Jagoštice, odsvakle su doterivali. Bilo je poteško, ali ja sam to volela i eto", priča baka vodeničarka.
"Ja sam rođen u Perućcu, al' dolazim tu stalno, pošto su gore bile dve vodenice, ali to je sad prošlost, više ne postoje", kaže Milan Janjić, kupac.
Pšenicu, kukuruz, heljdu, raž, Sovija najčešće melje za ujam.
"Nekom uzmemo ujam, ko 'oće, a ko neće on plati. Ujam od sto - deset. Od 100 kilograma uzmemo 10 kilograma", kaže Sovija.
Uz kratku pauzu do proleća, ali sve dok je, kako kaže, "na nogama", Sovija će raditi, mleti žito, i čekati ćerku i zeta da je, nada se, ipak uskoro zamene.
(Kurir.rs/RTS)