Bivši fudbaler i sportski direktor Reala Predrag Mijatović pre više od dve decenije sreću je pronašao pored supruge Anete Milićević, sa kojom je dobio ćerke Nađu, Ninu i Lolu.
Ona mu je bila velika podrška kada je početkom godine bio optužen za utaju poreza od čak 600. 000 evra. Brzom reakcijom advokata slavni fudbaler je uspeo da se reši optužbi, ali kako sam kaže mrlja je ostala. Sve to je uticalo na njegov ugled u svetu fudbala i odnos prema navijačima.
To, međutim, nije jedini put da je Aneta pokazala da Predrag na nju može da se osloni. Kada mu je pre deset godina preminuo sin Andrej, kojeg je pored prvenca Luke (28), dobio u braku sa Elenom Karaman Karić, sve je činila kako bi mu zalijčila rane. Mijatović je, s punim pravom, naziva svojom boljom polovinom, ali i motorom koji ga pokreće.
– Aneta je sve što jedan muškarac može da poželi. Jaka je, hrabra i inteligentna žena, koja na najbolji mogući način umije da me usmeri i pomogne mi da donesem pravu odluku. Volim da kažem kako je ona jedno kompletno, prelijepo i predobro stvorenje. Prihvatila me je sa svim manama, a mog bolesnog sina kao da ga je sama rodila – ponosno je kazao fudbaler, koji je potom supruzi odao priznanje i za snalažljivost u braku.
– Među nama nije sve idealno, jer ja umem da budem težak čovek. Međutim, ona je pronašla način da naš brak funkcioniše. Kao i svaki drugi par, umijemo da se posvađamo, što je i normalno, ali vodimo se izrekom: “Ko se ljuti, taj se voli”. Znate, kada su supružnici privrženi jedno drugome, poštuju se, a pre svega, razumeju se, sve može da se prevaziđe.
Razumevanje supruge slavni sportista imao je čak i kada je nakon završetka poslednje igračke sezone poželeo da život nastavi u Valensiji. Tu odluku doneo je u želji da što više vremena provede pored bolesnog sina, koji je zbog cerebralne paralize bio smešten u jednoj ustanovi u tom gradu.
– To su momenti kada shvatite da sve što imate i što možete da stvorite ne može da vam pomogne. Rešenje ne zavisi od vašeg uspjeha, niti kontakata ili novca, jednostavno ste u božjim rukama i jedino vam preostaje da se molite da bolest prestane. Moram da priznam da je čitava ta situacija u velikoj mjeri uticala na moje emocionalno sazrevanje, kao i odnos prema uspesima. Naime, kad god bi mi kroz glavu prolazila euforija i ludilo zbog postignutih golova i navijača, Andrej je dobijao neku od svojih kriza. Često je završavao u bolnici, što sam shvatao kao opomene. U smislu: “Sve ti to, druže, dobro radiš, ali život je nešto potpuno drugo” – govorio je svojevremeno Peđa, koji ni deset godina kasnije nije uspeo da ublaži bol zbog smrti naslednika.
– Sve što sam u životu stekao mijenjao bih za život, zdravlje ili samo jedno Andrejevo “Zdravo, kako si”.
Kurir sport / Story.rs
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: