POTRESAN APEL DIGAO SMEDEREVO NA NOGE: Violeta Stanković (50), prognana s Kosova, nema za lekove i hranu!
Muke: Violeta Stanković (50) boluje od raka dojke, zbog čega su joj se otvorile žive rane, sin ih previja, a zavise od pomoći dobrotvora
Žive rane po telu, curenje iz dojke u kojoj je maligni tumor, otekla ruka, neprekidni bolovi, teška pokretljivost i nemogućnost brige o sebi svakodnevne su muke Violete Stanković (50) iz Smedereva, prognane s Kosova i Metohije pre 20 godina.
Isto toliko godina ima njen sin Danijel, koji je sada svojoj majci sve - previja joj rane, kuva i hrani je, brine o svemu, a mladost je zamenio s četiri zida trošne kućice u kojoj žive.
Nemaju nikakva primanja - Violeta nema penziju, Danijel ne radi jer mora stalno da bude uz majku, ne primaju socijalnu pomoć. - Šta ćemo danas jesti i da li ću imati gazu da previjem majci rane, to isključivo zavisi od volje dobrih ljudi. Ujutru dolaze iz doma zdravlja da previju majku, ali tokom dana, zbog curenja iz tih rana, moram da joj zamenim zavoje. Naučio sam - kaže Danijel i dodaje da im je sada najneophodnije što više gaza.
Violeta dodaje da se razbolela 2016. godine. Lekari su joj, kako kaže, dijagnostikovali rak dojke u smederevskoj bolnici i poslali je u prestonički Institut za onkologiju. Iako je zbog bolesti morala da prima hemoterapiju, ona je jurila po Smederevu da joj se overi uput za Beograd, jer joj je knjižica overena, ali na Kosovu.
Stigla je do gradonačelnice, koja joj je pomogla stupivši u kontakt s nadležnima u našoj južnoj pokrajini, koji su poslali za Violetu overen uput. Tako je ona stigla u Beograd.
- Primila sam prvi ciklus hemoterapije, koji sam dobro podnela. Kada je, međutim, krenuo drugi, bilo mi je nepodnošljivo teško. Nisam mogla da podnesem neželjene efekte tih lekova, povraćanja, slabosti... Prekinula sam terapiju i bilo mi je dobro. Sve do letos. Komšinica me je udarila u dojku. Tumor se pokrenuo. Pčeli su bolovi, otoci. Završila sam u Nišu na magnetnoj rezonaci, odakle su me hitno poslali u smederevsku bolnicu. Oni su me odatle hitno uputili ponovo u Beograd - opisuje Violeta težak obrt u životu.
Otišla je, kako opisuje, na Institut za onkologiju, gde su je lečili istim citostaticima koje nije podnela ni prvi put. - Primila sam prvi ciklus. Počeo je drugi, a s njim i neko curenje iz dojke. Kada sam primila treću dozu leka, lekar mi je rekao da više ne može jer „umesto da lekovi ubijaju rak, on se samo širi“. Otpuštena sam prošlog meseca. Kada sam pitala:“Ljudi, da li me šaljete kući zbog smrti“, dobila sam odgovor da nije tako, da neću umreti. Bilo mi je zahvaćeno plućno krilo, promene na sedmom rebru.
Počele su da se otvaraju rane. Strašno je - priča ta nesrećna žena i dodaje da sada leži u bolovima, ruka joj je otekla, lekari kažu da nisu nadležni, ali joj svako jutro dolazi ekipa iz doma zdravlja da joj previja rane. - Uslovi u kojima živim su neprihvatljivi. To je trošna kućica u koju nas je primio komšija. Potrebni su mi lekovi za smirenje, bolove, gaza. Moj Danijel sve radi. Bili smo prinuđeni da molimo ljude preko Fejsbuka za pomoć - iskrena je ta žena.
Kurir.rs/ Radmila Briza Foto: Privatna arhiva