SEĆANJA NA DRINKU NEVENIĆ GRABOVAC: Seka je delila sudbinu naroda!

Ana Paunković

Ispred vre­me­na Pro­fe­so­r­ka i pre­vo­di­lac in­si­sti­ra­la je da je zo­vu po na­di­m­ku, a osta­će upa­m­će­na i kao pr­vi di­re­k­tor eli­t­ne beo­gra­d­ske Kla­si­č­ne gimnazije

Dve de­ce­ni­je pro­šle su od smr­ti Da­ri­n­ke Ne­ve­nić Gra­bo­vac, a u Na­rod­nog bi­blio­te­ci Sr­bi­je odr­ža­no je ve­če se­ća­nja na ovu zna­ča­j­nu pro­fe­so­r­ku uni­ve­r­zi­te­ta i knji­že­v­nu pre­vo­di­te­lj­ku ko­ja je osta­vi­la nei­zbri­siv trag kad su u pi­ta­nju de­la iz do­ba he­le­ni­z­ma.

Pro­fe­so­r­ka Da­ri­n­ka Ne­ve­nić Gra­bo­vac, ko­ja je in­si­sti­ra­la da je zo­vu Se­ka, bi­la je kla­si­č­ni fi­lo­log i re­dov­ni pro­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­ku­l­te­ta u Beo­gra­du, do­k­tor knji­že­v­nih nau­ka i pre­vo­di­lac s kla­si­č­nih je­zi­ka, a osta­će upa­m­će­na i kao pr­vi di­re­k­tor eli­t­ne beo­gra­d­ske Kla­si­č­ne gi­m­na­zi­je.

Ana Paunković 
foto: Ana Paunković

Novo izdanje

- Va­žno je pod­se­ti­ti da je Da­ri­n­ka Ne­ve­nić Gra­bo­vac s la­tin­skog je­zi­ka pre­ve­la de­la od izu­ze­t­nog zna­ča­ja kao što su Ta­ci­to­va „Ge­r­ma­ni­ja - Agri­ko­la, Raz­go­vor o go­vor­ni­ci­ma“, „Grad su­n­ca“ To­ma­za Ka­m­pa­ne­le, „Ve­li­ka di­da­k­ti­ka“ Ja­na Ko­me­n­skog i „Po­hva­la lu­dos­ti“ Era­z­ma Ro­te­r­da­m­skog, či­je no­vo izda­nje da­nas pred­sta­vlja­mo. Na­gra­du Udru­že­nja knji­že­v­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je za ži­vo­t­no de­lo do­bi­la je 1993. go­di­ne, a bi­la je i sa­ra­d­nik i pri­ja­te­lj na­šeg na­j­ve­ćeg he­le­ni­ste, pro­fe­so­ra Mi­lo­ša Đu­ri­ća - ista­kla je Ana Mi­lu­ti­no­vić iz Na­rod­ne bi­blio­te­ke.

O li­ku i de­lu uva­že­ne pro­fe­so­r­ke go­vo­ri­la je i pro­fe­so­r­ka dr Iva­na Ti­mo­ti­je­vić, Se­ki­na ro­đa­ka, či­ja je ide­ja bi­la da se na­pra­vi omaž Da­ri­n­ki Ne­ve­nić Gra­bo­vac.

Živela 90 godina

- Se­ka ima im­pre­si­v­nu bio­gra­fi­ju, ko­ja po­či­nje po­če­t­kom 20. ve­ka i za­vr­ša­va se 1999. go­di­ne. Pro­ži­ve­la je ceo 20. vek sa svim pro­me­na­ma i tu­r­bu­le­n­ci­ja­ma ko­je su pra­ti­le sr­p­ski na­rod i de­li­la su­d­bi­nu s njim ce­lih 90 go­di­na. Uvek je bi­la ispu­nje­na du­hom i sna­gom ko­ji su je vo­di­li ka ostva­ri­va­nju vi­ših ci­lje­va, kao što je osni­va­nje Kla­si­č­ne gi­m­na­zi­je da­le­ke 1952. go­di­ne, što je bio ve­li­ki po­du­hvat u to vre­me, a ko­ja je izne­dri­la vr­hu­n­ski obra­zo­va­ne mla­de lju­de ko­ji su ka­sni­je ostva­ri­li izu­ze­t­ne re­zu­l­ta­te u svo­jim obla­sti­ma - ka­za­la je dr Iva­na Ti­mo­ti­je­vić.

(Kurir.rs / A. S. B. / Foto:Ana Paunković)