5 LIČNOSTI KOJE SU OBELEŽILE GODINU ZA NAMA: 2019. ćemo najviše pamtiti po njihovim usponima i padovima!
Čet, 02.01.2020. 11:25h
→ 11:43h
Foto: Branka Ribar
Zagađenje - Zbog katastrofalnih klimatskih vesti, reči jedne devojčice iz Švedske postale su važnije od govora najmoćnijih ljudi sveta
Malo je godina kada obični ljudi postanu važniji od najmoćnijih političara, a posebno od onih koji sede u Beloj kući i Kremlju. A 2019. bila je baš takva godina.
Devojčica od 16 godina - Greta Tunberg - uspela je da zaseni moćnike i natera ih da se oni bave njom, a ne ona njima. I da demonstrira da se ljudi koji bi trebalo da budu najodgovorniji na planeti i da budu zaštitnici najslabijih ponašaju kao najgore siledžije iz školskog dvorišta koje su ostale bez argumenata, pa kritikuju, pljuju i psuju njen stil govora, godine, oblačenje...
GRETA OSULA PALJBU NA KONFERENCIJI UN: Optužila države za prevaru u borbi protiv klimatskih promena! (VIDEO) Izvor: Youtube
Sve to, naravno, nije pokazatelj da je svet počeo da sluša devojčice, već da je tema kojom se Greta bavila, a to je zagađenje planete, postala ubedljivo najvažnija. To i ne čudi ako se imaju u vidu ovogodišnje vesti - katastrofalni požari u Amazoniji, ali i drugim delovima sveta, ubrzano topljenje leda na Arktiku i Antarktiku, rekordno visoke temperature, neočekivane oluje...
Osim nje, godinu su obeležili i početak procesa opoziva Donalda Trampa, saosećajnost Džasinde Ardern, političko vaskrsenje Borisa Džonsona i krah Eva Moralesa.
Greta Tunberg DEVOJČICA KOJA IRITIRA NAJMOĆNIJE
Šveđanka Greta Tunberg nema nijednu zvaničnu funkciju. Naravno, to i ne čudi jer ova devojčica će tek 3. januara napuniti 17 godina. Uprkos svojoj mladosti, ona je postala najbitnija ličnost na planeti i to zato što se otvoreno pobunila protiv zagađenja i velikih sila.
- Ne bi trebalo da sam ovde - poručila je ona s govornice UN najmoćnijim svetskim liderima. - Trebalo bi da sam u školi. Ali vi ste mi ukrali snove i detinjstvo vašim praznim rečima. Ljudi pate, ljudi umiru, celi ekosistemi nestaju... Na početku smo masovnog izumiranja, a vi samo pričate o novcu i ponavljate bajke o večnom ekonomskom rastu.
foto: Branka Ribar
I te reči iziritirale su i naljutile svetske lidere navikle na to da im se svi obraćaju sa strahopoštovanjem. Emanuel Makron nazvao ju je radikalnom, Angela Merkel ju je kritikovala „jer nije dovoljno pohvalila napredak u tehnologiji“, Vladimir Putin izjavio je da je „onda draga, ali loše informisana tinejdžerka koja ne razume kompleksnost modernog sveta“, a Donald Tramp poručio da „mora da radi na problemima sa besom i da ide u bioskop s prijateljem“, pa dodao: „Iskuliraj, Greta, iskuliraj!“. Sve to je delovalo kao da su protiv srednjoškolke u bokserski ring ušla četiri boksera teškaša, a onda je moderni David nokautirao sva četiri Golijata. U prvoj ili drugoj sekundi meča.
Donald Tramp SAMOUBISTVO TRANSKRIPTOM
foto: Branka Ribar
Čim je Donald Tramp 2016. pobedio na izborima u SAD, počele su da kolaju priče o njegovom opozivu, popularnom impičmentu. Bilo je senatora koji su ga zahtevali na svakih nekoliko meseci - čas tvrdeći da šef Bele kuće radi za Vladimira Putina, čas da je diktator, čas zato što ga smatraju nesposobnim za obavljanje najvažnije funkcije na planeti. Naravno, svaki pokušaj bio je jalov. Međutim, tokom leta se pojavio uzbunjivač s tvrdnjom da je Tramp ucenio ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da nađe prljavštine o sinu Džoa Bajdena, mogućeg protivkandidata na izborima, ako hoće da dobije pomoć. Predsednik SAD je tvrdnje odbacio uobičajenom metodom - proglasio ih je „lažnim vestima“. Nakon pritiska, kao dokaz da nije uradio ništa loše, poručio je da će objaviti transkript. I objavio je. Doduše, ne transkript, već samo beleške. Međutim, time je počinio pravo političko samoubistvo jer su beleške dokazale ono što je uzbunjivač tvrdio - da je Tramp tražio uslugu za uslugu i zloupotrebio položaj. Nije, naravno, rekao „uradi to ili nema para“. Ali sve više liči na razgovor iz „Kuma“ u kome don Vito Korleone daje „ponudu koja se ne odbija“ nego na razgovor dvojice državnika. I to je dovelo do pokretanja procesa opoziva u Kongresu, koji neće biti završen smenom jer Trampovi republikanci imaju većinu u Senatu, ali će mu pomrsiti račune u izbornoj godini - sudiće mu se u javnosti usred predizborne kampanje.
Džasinda Ardern NAJMRAČNIJI DAN I SIMBOL NADE
foto: Branka Ribar
Pomahnitali desničar iz Australije Brenton Tarant 15. marta je uključio kameru, pustio pesmu posvećenu Radovanu Karadžiću, a onda zapucao na muslimane u dve džamije u novozelandskom gradu Krajstčerču. U tom krvavom piru ovaj ludak, koji se pozivao na naciste, Donalda Trampa, ali i na Miloša Obilića i Marka Miljanova, ubio je 51 osobu. Taj dan Džasinda Ardern, tada najmlađa premijerka na svetu, nazvala je „najmračnijim danom u istoriji Novog Zelanda“, izolovane i mirne zemlje nenavikle na masovne pucnjave i terorističke napade. Iz poštovanja prema žrtvama, muslimanskoj manjini Novog Zelanda, ona je na glavu stavila maramu i pružila im svu solidarnost i podršku koju je mogla da pruži, postala simbol nade u pomirenje. I time je oduševila planetu. Saosećajnošću je oduševila i nakon drugog mračnog dana ove godine - kada je 9. decembra vulkanska erupcija na Belom ostrvu ubila 19 ljudi.
Boris Džonson TRIJUMF ZBOG NEISPUNJENOG OBEĆANJA
foto: Branka Ribar
Za britanskog premijera Borisa Džonsona 2019. bila je godina trijumfa. Godina iz snova, što bi se reklo. Nekadašnji gradonačelnik Londona i smenjeni ministar spoljnih poslova u januaru je ponovo bio samo obični poslanik Konzervativne partije. Međutim, dok je u skupštinskim klupama držao slovo o bregzitu, uspeo je da krene u kampanju za čelno mesto u stranci. I to mu se isplatilo - na partijskim izborima 22. jula postao je šef torijevaca, a samo dva dana kasnije i novi premijer. Kad je preuzeo vlast, obećao je samo jedno - njegova zemlja će izaći iz Evropske unije 31. oktobra. Kao što znamo, obećanje nije ispunio. Ne zato što nije želeo, već zbog prepreka koje su mu u parlamentu postavljali i torijevci i opozicioni laburisti. Na kraju je morao da moli Brisel za produženje roka. Ali je to uradio u svom stilu - uz pismo s molbom poslao je i objašnjenje da je na to nateran zakonom, ali da sam smatra da rok ne treba produžiti. I baš to što nije uspeo da pređe sve prepreke donelo mu je dovoljno popularnosti da uprkos neispunjenom obećanju trijumfuje na izborima 12. decembra i da u januaru završi bregzit.
Evo Morales OSTAVKA POSLE 13 GODINA
foto: Branka Ribar
Kada je Evo Morales 2006. postao predsednik Bolivije, svi su ga dočekali kao heroja. Bio je prvi pripadnik indijanskih naroda na najvišoj funkciji. Uz sve to, pozivao se na Ernesta Če Gevaru, poručio da je njegova pobeda demokratska revolucija, da će biti uz radnike i seljake... Međutim, kada je posle 13 godina u fotelji rešio da nastavi da vlada, on nije shvatio da su se vremena promenila. Morales je raspisao izbore i prema prvim rezultatima prvi put je morao da ide u drugi krug. Međutim, u finišu brojanja proglasio je pobedu u prvom krugu. Posle toga, svi su posumnjali u rezultate, stigli su izveštaji o nepravilnostima, pa su protesti postali sve masovniji i sve nasilniji. Na kraju su protiv Moralesa ustale i vojska i policija. Poručeno mu je jednostavno: „Daj ostavku“. Kukao je on da je to državni udar, da je reč o rasizmu, ali je podneo ostavku i pobegao u Meksiko. Odande se javio za katolički Božić i poručio da će se do sledećeg Božića vratiti.