TAJNI TUNEL, LOV NA RAKETE, BEKSTVO IZ ZATVORA: Ovo su najveći uspesi sovjetske kontraobaveštajne službe (FOTO, VIDEO)
Krajem prošle godine obeležena je 101. godišnjica formiranja specijalnih jedinica u okviru Sveruske specijalne komisije za borbu protiv kontrarevolucije, spekulacije i sabotaže, zvane — Čeka. Ove jedinice su postale prototip savremene ruske vojne kontraobaveštajne službe. I organizovanje bekstva iz zatvora jedna je od kontraobaveštajnih operacija.
Oficiri ruske vojne kontraobaveštajne službe obeležili su svoj dan 19. decembra. Ovo je pregled nekoliko sovjetskih kontraobaveštajnih operacija koje su kasnije obelodanjene i koje su naterale strane špijune da se dobro zamisle.
Bekstvo iz zatvora borbenim avionom
Za vreme Drugog svetskog rata, nacistički Abver-104, grupa dobro obučenih obaveštajnih oficira, delovao je na frontovima Lenjingrad, Severozapad i Volkov.
Međutim, Moskva je uspela da ubaci sovjetskog kontraobaveštajnog oficira Nikolaja Andrejeva u Abver-104, gde je saznao da se više od 80 agenata sprema za prebacivanje na sovjetski front i uspeo da ubedi četvoro njih da sve priznaju.
Andrejev je organizovao uspešno bekstvo sovjetskog ratnog zarobljenika Nikolaja Lošakova iz zatvora nacističkim špijunskim avionom.
"Širenje glasina“
Sovjetski kontraobaveštajci su u Drugom svetskom ratu koristili razne metode dezinformisanja nemačke komande, uključujući lažne poruke preko radija, koje su slate uz pomoć predajnika zaplenjenih od neprijatelja.
Sovjetski kontraobaveštajci su ponekad sprovodili 70 takvih operacija istovremeno i tako doprineli hvatanju više od 400 nacističkih špijuna. Među njima je bila i operacija "Berezino“, koja je uspešno sprovedena protiv nacističkih tajnih službi u periodu od avgusta 1944. do maja 1945. godine. Njen cilj je bio da se stvori iluzija da velika nemačka oružana grupa deluje iza linije fronta na teritoriji pod sovjetskom kontrolom i da se smanje nacistički obaveštajni resursi hapšenjem i ubijanjem njihovih operativaca poslatih da pomognu tim fiktivnim borcima.
Sovjetska kontraobaveštajna služba formirala je lažni nemački "pokret otpora“ pod "komandom“ potpukovnika Hajnriha Šerhorna, nemačkog ratnog zarobljenika koji je bio prisiljen da sarađuje sa Sovjetima.
Lov na tvorce raketa
SAD i SSSR su na kraju Drugog svetskog rata krenuli u pravi lov na nemačke naučnike i inženjere koji su učestvovali u kreiranju V-2, prve balističke rakete dalekog dometa sa navođenjem koju je projektovao i napravio kosmički inženjer Verner fon Braun.
V-2 je bila prva balistička raketa dalekog dometa sa navođenjem u svetu. Napravljena je za vreme Drugog svetskog rata u Nemačkoj kao "osvetničko oružje“. V-2 raketa bila je prvi objekat poslat u svemir koji su napravili ljudi.
Sovjetski kontraobaveštajni agenti su u aprilu 1945. godine saznali da velika grupa nemačkih naučnika i saradnika Vernera fon Brauna treba da stigne u SAD. U toj grupi se nalazio Helmut Grotrup, tvrdokorni antifašista, koji je na kraju pronađen u američkoj zoni okupacije u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata i koji je poslat u Sovjetski Savez.
Grotrup je u SSSR u saradnji sa više od 150 nemačkih naučnika pomogao sovjetskim kolegama da naprave taktičku balističku raketu R-1, što je označilo početak sovjetske raketne ere.
"Tajni“ tunel
Berlin je za vreme Hladnog rata postao mesto sukoba sovjetskih i američkih obaveštajnih službi. Amerikanci su u avgustu 1954. godine odlučili da iskopaju tunel koji povezuje zapadni deo grada sa istočnim, u pokušaju da se povežu na telefonske i telegrafske kablove SSSR.
Sovjetski kontraobaveštajci su saznali za to od britanskog špijuna Džordža Blejka, koji je radio kao dvostruki agent za SSSR. Moskva je odlučila da ih ne spreči u kopanju tunela, već da to iskoristi za dezinformisanje neprijatelja.
Kada su sovjetski vojnici u aprilu 1956. godine "slučajno“ otkrili tunel, Moskva je njegovu izgradnju osudila kao "kršenje međunarodnog prava“ i "kriminalni čin“. Kada su zapadne obaveštajne agencije 1961. godine uhapsile Blejka, Amerikanci su konačno shvatili da je tunel prestao da bude tajna još pre nego što je iskopan.
(Kurir.rs/Sputnjik, Foto: Profimedia)