Mađarski zvaničnici i Evropska agencija za granice i obalsku stražu (Fronteks) upozorili su da je tokom 2019. godine broj ilegalnih prelazaka granica na takozvanoj Balkanskoj ruti, koja vodi i preko Srbije, dupliran u odnosu na 2018. godinu.
Kako prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža, savetnik za nacionalnu bezbednost mađarskog premijera Đerđ Bakondi izneo je podatke da je broj pokušaja ilegalnih prelazaka iz pravca Balkana u tu zemlju tokom 2019. dostigao 13.000 što je duplo više u odnosu na godinu pre toga.
"Pored granice sa Srbijom uočili smo pojačane aktivnosti na granicama sa Hrvatskom i Rumunijom", rekao je Bakondi i dodao da su švercerske grupe počele da vraćaju migrante iz BiH u Srbiju, nakon što je Zagreb pojačao kontrolu svojih granica, uz finansijsku pomoć Evropske unije.
Budimpešta procenjuje da se na prostoru Zapadnog Balkana trenutno nalazi oko 98.000 migranata i to karakteriše kao "rizik za centralnu Evropu".
"Najnoviji izveštaj Fronteksa potvrđuje da je broj ilegalnih ulazaka na zapadnobalkanskoj ruti dupliran u odnosu na 2018. Prema navodima te agencije, dve trećine ovogodišnjeg migranatskog talasa u Evropu dolazi iz pravca Turske. Svaki treći migrant je iz Avganistana a četvrtinu čine državljani Sirije", dodaje taj portal.
Portal dodaje da mađarski podaci ukazuju na promenu trenda migranta u odnosu na državu porekla, pa je tako prethodnih godina većina tražilaca azila bila iz Avganistana, Pakistana i Irana, da bi ove godine bio uočen porast broja državljana Sirije.
U tekstu se podseća da se Mađarska, i tri zemlje Višegradske grupe (Poljska, Slovačka i Češka) zalažu za jačanje kontrole granica, deportaciju nelegalnih migranata i protive se kvotama Evropske unije za smeštaj pristiglih ljudi.
"Migrantska kriza ove godine bila je u fokusu pažnje Evropske unije i NATO. U usvojenoj deklaraciji NATO samita u Londonu, iregularne migracije prvi put se spominju u kontekstu bezbednosnih pretnji i izazova. EU je za period od 2014. do 2020. izdvojila je više od 10 milijardi evra za migracije, upravljanje granicama i unutrašnju bezbednost. Državama članicama čije se granice smatraju najugroženijima dodeljeno je dodatnih 305 miliona evra", navodi se tekstu.
(Kurir.rs/Beta)