Božić je vreme deljenja radosti i ljubavi, ali i praštanja. U domu Igora Đorđevića atmosfera najsrećnijeg hrišćanskog praznika traje tokom cele godine. Za jednog od najtraženijih glumaca Nova godina i Božić, kako otkriva za Kurir, jesu i vreme za predah pred nove izazove.
- Poslednjih desetak dana provodim sa suprugom i ćerkama. Poslednje dve godine privatno i poslovno su mi bile sjajne. Postao sam otac po drugi put. Nemam prava da se žalim, samo neka se ovako nastavi i biće dobro - kaže Igor.
Nekako, kad se pomene vaše ime, asocijacija je uloga u seriji „Koreni“. Koja će nova uloga uspeti da nadmaši Đorđa Katića?
- Nisam verovao da će „Koreni“ dobro da prođu. Svaku novu ulogu radim punim srcem i najbolje što u tom trenutku mogu.
Kraj 2019. obeležila je vaša saradnja sa Sinišom Pavićem na seriji „Junaci našeg doba“.
- Pavić nudi glumcu mogućnost da svašta odigra. Verujem da sam i ja opravdao njegovo poverenje.
Igrate političara Miroslava Čičanovića Čička. Da li ste imali uzor kao što je Milan Lane Gutović imao igrajući Srećka Šojića?
- Trudio sam se da ga ne odigram kao političara. Nemam on to u sebi. Političari su poseban tip ljudi, a Čičko je s razlogom na mestu koje nije bitno. On samo nosi kišobran vođi svoje stranke da ne pokisne i želi da preživi, a da ipak ne izgubi dostojanstvo. Međutim, prihvatio je da bude predsednik opštine. ali on nema nijednu osobinu koju ima dobar političar.
Snimate film „Dara iz Jasenovca“. Da li vam je teško da opravdate kao glumac jednog Antu Vrbana?
- Jeste. Mislim da ne mora uvek da se opravda svaki lik kog igrate. Ne moraju glumci koji igraju Hitlera da ga brane i da ga pravdaju što nije bio ostvareni slikar. On je bio u stanju da ubije pola Evrope i da mrzi Jevreje. Ovde se radi o nečem mnogo većem. Tragedija koja se desila našem narodu mora da se ispriča. Dužni smo da to uradimo da se takvi zločini više nikad ne bi ponovili na Balkanu. Malo je pravih filmova o zločinima počinjenim tokom Drugog svetskog rata, a umetnost i tome služi - da bude i opomena.
Danas u Srbiji nema reditelja koji vas ne želi u podeli. Kako birate uloge? Snimali ste i „Senke nad Balkanom“ i drugu sezonu „Državnog službenika“.
- Ne biram uloge već samo kako sam stariji, sve mi je važnije koji ljudi stoje iza nekog projekta. Užasno mi je važno da me okružuju kvalitetni ljudi. Za film „Dara iz Jasenovca“ mi je bilo važno to što ga radi Predrag Gaga Antonijević, jer je on čovek koji može da se uhvati ukoštac s takvom temom, da film može da se gleda i da ne bude ostrašćen. Jasenovac krije mnoge zamke.
A Dragan Bjelogrlić?
- Bjelogrlić je već dokazao kakav je glumac i reditelj, pa sam i s njim rado razmenio energiju. Nije posao glumca da se zatvori u Atelje i nacrta sliku, već je to posao kog nema bez kontakt s kolegama i publikom. Uloge koje igram postanu bolje na setu ili pozorištu, iako nisu možda dobro napisane. Nema više stvari koje me uzbuđuju glumački. Velike uloge se prave na setu.
„Kaligula“ će biti vaša velika premijera u novoj sezoni u Narodnom pozorištu?
- Radujem se tome kao malo dete i već sada vidim da će to biti jedna značajna predstava. Nikad to nisam govorio pre premijere. Nisam dugo bio uzbuđen što idem na probe. Obično su one ko da vas teraju da idete u školu i samo čekate da se neko razboli da je otkažu. Međutim, komad koji je nastao 1945. godine iz pera Alberta Kamija ima šta i nama da kaže danas. Dugo kao glumac nisam pročitao nešto što sam toliko želeo da igram.
(Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto:Aleksandar Letić)