Iako nijednom nije došao u Srbiju, poklanjao je novac za izgradnju puteva, crkava, domova kulture, ali i pomogao brojne porodice koje su mu se obratile za pomoć. Volim svoju zemlju, volim Srbiju, volim svoj rodni kraj. Nikada ga nisam zaboravio. Sećam se svega, i staza i ljudi. Kao da sam s njima...
Već 48 godina Milomir Glavčić (95) iz gradića Najagra Fols u Kanadi, zajedno sa suprugom Armelinom, svojim rođacima i prijateljima u Srbiji šalje novac i poklone, najčešće za pravoslavni Božić.
Tako je i sada, pred božićne praznike, za njih pedesetak stiglo oko 130.000 evra. Najstariji na porodičnom stablu darivani su sa po 5.000, mlađi sa po 4.000, a deca sa po 2.500 evra.
Svima je darodavac upravo Glavčić, Božić Bata iz Ontarija, kako ga rođaci u selu Kovači, na pola puta između Raške i Jošaničke Banje, u podnožju Kopaonika, nazivaju.
Olga Glavčić, Milomirova sestričina, kaže za Kurir da ovaj dobrodušni starac novac šalje i na Svetog Iliju, kada je seoska slava, te je tako ove godine za taj praznik rođacima u Kovače stiglo više od 25.000 evra. - Milomir je rođen 1924. u zaseoku Pope sela Kovači. Odrastao je kao seosko siroče. Da bi preživeo, kao mali je dobrostojećim meštanima služio za sitno nadničarenje. Ponekad je morao da odlazi na ruševine seoske crkve, gde su meštani ostavljali novčane priloge. On ih je kradom uzimao i tako sebi i sestrama obezbeđivao hranu. Još tada se zarekao da će jednog dana novac vratiti i odužiti se dobrim ljudima - priča Olga.
Svoj težak životni put Glavčić je opisao u memoarima „Trn u nozi na dalekom putu“. Kada je 1947. godine služio vojsku na karauli, ukradenim čamcem je prešao Prespansko jezero i prebegao u Grčku.
- Put ga je, preko emigrantskog logora u Italiji, odveo u Kanadu, jer je čuo da u toj zemlji „ulicama hodaju pečeni prasići, a na uglovima stoje ljudi koji dele hranu i kolače“. U Najagri je radio u rudniku, ali je, sanjajući bolji život, štedeo svaki dolar, postao ugostitelj i jeftino kupovao kanadske livade i utrine na kojima će kasnije nići kanadske varoši. Deo zarade je uvek slao svojoj porodici u Srbiju - objašnjava ona.
Iako nijednom nije došao u Srbiju, poklanjao je novac za izgradnju puteva, crkava, domova kulture, ali i pomogao brojne porodice koje su mu se obratile za pomoć.
- Volim svoju zemlju, volim Srbiju, volim svoj rodni kraj. Nikada ga nisam zaboravio. Sećam se svega, i staza i ljudi. Kao da sam s njima. Vas, koji ste ostali da živite u rodnim brdima, smatram herojima i lično vam zahvaljujem na tome što ste doprineli da naša sela ne izumru - reči su Milomira iz pisama koje, uz bogate darove, šalje svojim rođacima.
Kurir.rs/Jovan Slijepčević/Foto: Privatna Arhiva, Stock
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: