Međusobne pretnje Vašingtona i Teherana posle ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija produbile su strahove o mogućem ratu i opštem haosu na ionako nestabilnom Bliskom istoku, pišu svetski mediji, ističući da je iransko napuštanje nuklearnog sporazuma najjasnija pretnja koja uključuje i druge aktere iz regiona, kao što su Izrael, Irak, Sirija, Liban i Jemen, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Eskalacija odnosa SAD i Irana ulazi u novu opasnu fazu, ocenjuje Forin polisi i ukazuje da se od Irana mogu očekivati kratkoročne odmazde, naročito protiv američkih snaga u Iraku, ali i dugoročne u kojima će Iran ubrzati svoje napore za nabavku nuklearnog oružja. Spektar mogućih iranskih odgovora uplašio je tržišta nafte, navodi Forin polisi dodajući da su cene nafte u petak skočile za više od četiri odsto. Analitičari strahuju da će Iran nastaviti napade na regionalnu naftnu infrastrukturu, posle prethodnih udara na tankere u blizini Ormuskog moreuza i napada na saudijska postrojenja koji su privremeno omeli proizvodnju nafte u Saudijskoj Arabiji u septembru.
Iako većina analitičara očekuje da će se Iran uzdržati od potpunog obračuna s američkom vojskom, ipak je moguće očekivati više napada Islamske revolucionarne garde i proiranskih jedinica u Iraku. Istovremeno, posredničke snage koje Iran podržava, poput Hezbolaha, mogle bi preduzimati akcije za destabilizaciju u celom regionu, ocenjuje američki časopis.
Ipak, ukazuje Forin polisi, veća potencijalna pretnja su ubrzani napori Irana u potrazi za nuklearnim oružjem. Iran je u nedelju saopštio da se više neće pridržavati ograničenja iz nuklearnog sporazuma sa svetskim silama iz 2015, ističe Asošiejted pres. Najava Teherana, ukazuje AP, predstavlja najjasniju pretnju povećanja tenzija u regionu, jer je iranski dugogodišnji neprijatelj Izrael obećao da nikada neće dopustiti Iranu da proizvede atomsku bombu.
Jedna od retkih utešnih osobina egocentričnog i sujetnog Trampovog pristupa predsedništvu je njegov relativni oprez pri raspoređivanju američke vojne moći u inostranstvu, čega se pridržavao više od tri godine. Ali, posle odluke o napadu na iranskog generala na bagdadskom aerodromu, ta uteha više nije moguća, ocenjuje urednički tim Gardijana.
Reč je o potezu koji je bio toliko rizičan da su ga ranije odbijali i Džordž Buš i Barak Obama, jer su, kako navodi Gardijan, znali da bi napad na vođu Kuds snaga mogao dovesti do rata protiv Irana. Objašnjenje Pentagona za ubistvo Sulejmanija je bilo da je planirao napade na američko diplomatsko osoblje i članove službi u regionu, ali Tramp mora znati da će ubistvo generala dovesti do niza posledica, između ostalog do mogućih novih napada koji mogu biti usmereni i protiv civila.
Najveća opasnost je ipak novi rat na Bliskom istoku - ovaj put s Trampovom Amerikom kao glavnim protagonistom, ističe Gardijan. To bi, uz Teheran koji praktikuje asimetrično ratovanje, moglo dovesti do izbijanja sveopšteg sukoba i privlačenja drugih regionalnih aktera, poput Izraela. Bez obzira na motiv, zaključuje Gardijan, Trampovi neuhvatljivi instinkti odveli su Ameriku i Bliski istok u opasne i neistražene vode.
Budući da Iran već preti oštrom odmazdom zbog ubistva komandira Kuds snaga, američki predsednik je jasno utvrdio da je najbolji način protiv eskalacije sukoba unapred povećati uloge, navodeći šta će se dogoditi ako Teheran krene u realizaciju svojih pretnji, ukazuje BBC u analizi. BBC podseća da je Tramp upozorio Iran da SAD "ciljaju" 52 iranska mesta od kojih su neka izuzetno značajna za Iran i iransku kulturu, i da će napasti "vrlo brzo i jako" ako Teheran napadne Amerikance ili američku imovinu.
Tramp nastoji da izvede neku vrstu zastrašivanja, ali je on, ukazuje BBC, više puta naglašavao i svoj zamor i zamor Vašingtona zbog američkog vojnog angažovanja u regionu. To je, podjednako kao i sve drugo, potkopalo efekat zastrašivanja koje sada Tramp grčevito nastoji da vrati, zaključuje BBC. Kriza između SAD i Irana još nije došla do tačke bez povratka i glasovi razuma to mogu sprečiti, ocenjuje urednički tim Njujork tajmsa, ističući da su uticajni republikanski senatori jedini ljudi koji imaju moć da utiču na Trampa.
Presudno je da republikanski senatori poput Lindzija Grema, Marka Rubija i Miča Mekonela podsete Trampa na njegova obećanja da će sačuvati Ameriku od vojnih intervencija u inostranstvu i da ga spreče da ide u rat s Iranom, ukazuje list dodajući da ih je predsednik slušao u prošlosti, a da sada ima razloga da ih se i plaši - zbog predstojećeg suđenja oko impičmenta pred Senatom. Izjavljujući da će SAD vazdušno odgovoriti na napade na američke ciljeve ili imovinu, Tramp crta jarko crvenu liniju koju Iran ne može preći. Pa ipak, Iran se oslanja na mrežu posredničkih snaga iz Jemena, Sirije, Iraka i Libana, ističe Njujork tajms.
Tramp ne može sprečiti da ceo region pređe svoju crvenu liniju, čineći nasilni sukob verovatnijim, ocenjuje Njujork tajms dodajući da i Iran može prelaziti liniju – manje direktno, ali ne manje efikasno – reagujući na kibernetičke ratove ili napadajući američke saveznike u regionu.
(Kurir.rs/Beta/Foto: Profimedia)