TRŠIĆ – Vukova zemljakinja, Tršićanka Milojka Lalović poslednjih pet godina pravi razne upotrebne predmete od vune.
Međutim, ona vunu ne prede nego je valja koristeći tehniku koja je nekada bila veoma zastupljena. Prošla su vremena kada su na rekama Jadra postojale valjarice za izradu sukna i valjanje vunene tkanine, čiji je mehanizam pokretala voda, ali Milojka ipak uspeva da dobije valjanu vunu od koje pravi šta poželi.
Kada je posle propasti ’’Viskoze’’ ostala bez posla rešila je da se posveti nekom ručnom radu. Čula je da postoji tehnika valjanja vune, a kako se to radi pokazala joj je komšinica i otada se posvetila tom poslu. Kako kaže zavolela je rad sa valjanom vunom koja daje neslućene mogućnosti.
- Od valjane vune mogućnosti su neograničene, jednostavno može sve da se pravi, a koliko će biti širok asortiman proizvoda zavisi od maštovitosti majstora. Pošto volim da eksperimentišem ko zna šta ću sve probati da napravim. Za sada najviše radim patofne i papuče, a počela sam i čizme, rukavice, šešire, torbe, ogrlice, grejače za leđa, podmetače za sedenje na stolicama, lopta-zvečka suvenir, čak i sapun sa valjanom vunom može da se radi. Želja mi je da radim i odevne predmete kao što su poluveri, jakne, suknje, šalovi. Svaki proizvod je unikat i na njima su sve prirodne boje. Bojim vunu u orahovom listu, korpivi, kurkumi, jagodi, a dobijaju se neverovatne nijanse. Još niko nije rekao da mu se ne sviđa ono što sam napravila, a nastaviću da eksperimentišem i širim asortiman – priča Milojka dok pokazuje rukotvorine na kojima su razni lepi motivi, uglavnom iz prirode.
Potreban je veliki trud, kaže ova vredna žena, ali dodaje i da je veliko zadovoljstvo kada vidi gotov proizvod. Pošto živi na selu ima svoje stado ovaca pa je kako objašnjava ‘’zaokružila proizvodnju, od sirovine do gotovog proizvoda’’.
- Zajedno sa suprugom šišam ovce, a postupak valjanja počinje od vunovlačare. Onda na odgovarajući šablon postvaljam pripremljenu vunu, slažem i onda se to preliva vrelom vodom, sapunicom, jako je dug proces. Zatim se valja rukama dugo, sve dok se ne dobije željena čvrstina. Proces nije lak, a problem mi je što sve radim u dnevnoj sobi i baš mi fali radionica, ali se nadam da ću i do toga doći. Inače, jedina ovo radim u mom kraju – kaže uz smešak ova vešta žena konstatujući da, nažalost, mnogi danas bacaju vunu ne shvatajući njen kvalitet i vrednost.
Svoje radove izlaže u Tršiću i do sada su stigli u mnoga mesta Srbije, a patofne su zadovoljno ističe završile u Australiji, Nemačkoj, Italiji, Meksiku. Vuna je prirodni termoregulator, materijal koji je dobar za zimogrožljive i one koje muči cirkulacija. Milojka kaže da je najvažnije da su ljudi zadovoljni onim što uradi, a ona planira još mnogo toga jer, kako ponovi, valjana vuna pruža neograničene mogućnosti, a ona je rešena da ih isproba što više.
(Kurir.rs/T.Ilić)