GORNJI MILANOVAC - Domaćini u suvoborskim selima spremili su sekire, a ovako su jutros ranom zorom išli na tradicionalni zadatak - seču badnjaka.
Nigde tako oštar severac ne reže kao podno ove planine, ali ni vetar, ni dubok sneg, a ni debeli minus nije sprečio Tadiju Stanisavljevića da uđe u cerovu šumu kako bi ispoštovao stare srpske običaje.
"Badnjak se seče sa istočne strane i prvo drvce koje padnese sačuva i nosi se u kuću radi mira i sreće. Potom se predaje domaćici kako bi godina bila rodna i berićetna", priča za RINU Tadija.
Tradicija sečenja badnjaka čitavih sedam decenija bila je zaboravljena u opštini Gornji Milanovac, ali od pre par godina ponovo se na Badnje jutro ide u šumu i oštri sekira.
"Vratili smo stare običaje, jer naš takovski kraj oduvek je bio centar srpstva i svedok istorije. Sve radimo kako dolikuje, sečemo badnjak i unosimo ga u opštinu, jer tradiciju moramo sačuvati", izjavio je Dejan Kovačević, predsednik opštine Gornji Milanovac.
I dok seljani širom Srbije, idu u šumu po badnjak u gradu je priča ipak malo drugačija, pa se sveto drvo kupuje od prodavaca.
"Srpski običaji su sačuvani izvorno, jer su tako radili i naši preci. Seča, pa paljenje badnjaka a zatim i dočekivanje Božića, i položajnika. Savremeni trendovi nisu izbrisali tu tradiciju", rekla je etnolog Snežena Ašanin.
(Kurir.rs/RINA)