EVO KAKO ŽIVE SRBI KOJI SU OTIŠLI U SVET: Kući s posla ideš umoran, ali bez stresa i pitanja ŠTA ĆE BITI SUTRA!
Srbija do Tokija preko Milvokija - odavno nije samo navijačka parola već slogan koji se primio u narodu upravo zato što je - istinit. Sa oko četiri miliona Srba van države, u regionu i rasejanju, Srbija spada u red zemalja sa izuzetno brojnom dijasporom.
Ukoliko ste u Srbiji, sve i da ne živite u gradu iz kog potičete, sva je prilika da ste otputovali u rodno mesto da biste praznike proveli s porodicom i prijateljima iz detinjstva. Onima koji su odavde udaljeni skupu avionsku kartu i nekoliko dana putovanja to očigledno nije tako jednostavno, a upravo praznici i jesu vreme da se setimo svih njih koji su za boljim životom otišli odavde. Evo kakve su to živote izgradili pod tuđim suncem, i šta ih je nagnalo da ga potraže, Srbi raštrkani širom sveta
NEMAČKA - Umoran si, ali se ne pitaš čega ćeš morati da se odrekneš sutra
Oko 450.000 Srba živi u Nemačkoj. Godišnje ih u proseku u Nemačku ode oko 25.000. Za većinu poslova koje rade ne treba im znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno. Veliki broj njih zbog dece radi skraćeno radno vreme, do 13 ili do 15 sati, ali i s tim radnim vremenom mogu da zarade 1.400 evra, koliko iznosi minimalac u Nemačkoj.
Najveće plate, do 4.000 evra, zarađuju profesionalni vozači. Održavanje kuća plaća se 30 evra po satu, radnici na obezbeđenju mogu da zarade 1.800 evra mesečno, radnici u klanici do 2.000 evra najviše, zidari 8-9 evra po satu, medicinske sestre 2.300 evra mesečno, a negovateljice za stare 1.800 evra.
- Ono što je važno - zna se kad radiš, kad odmaraš, a i da će ti svaki prekovremeni sat biti plaćen. Kući s posla ideš i umoran, ali bez stresa i pitanja šta će biti sutra. Zna se da ćeš dobiti platu na vreme i da ćeš imati dovoljno novca da pokriješ sve troškove bez ustezanja i kalkulisanja čega treba da se odrekneš - kaže nam Mario, koji se iz Beograda sa porodicom uputio put Nirnberga pre četiri godine, a danas radi na poslovima obezbeđenja u jednoj nemačkoj privatnoj firmi.
Srbe širom Nemačke iznajmljivanje stana mesečno košta od 500 do 1.300 evra, odnosno i više od 1.500 evra ukoliko odluče da zakupe kuću. Najčešće zakupljuju stanove na periferiji, čak i ako na posao moraju da putuju kilometrima, jer su cene zakupa u centralnom delu grada i duplo veće.
AUSTRIJA - Uslovi za dobijanje posla često su nesavladiva prepreka
- Veliki broj firmi u oglasu za posao ne obezbeđuje stan, a to je, kao i u velikom delu Evrope, daleko najveći problem, jer je potražnja velika, a ponuda mala. Tu se dodaje i ogroman spisak uslova koje stanodavci postavljaju pred sve one koji bi da iznajme stan - ispričala nam je dvadesetdevetogodišnja S.A., koja godinama živi u Salcburgu, a prvobitno je u Austriju došla kako bi studirala.
Ova devojka kaže da se svaki put oseća kao na audiciji pri odlasku na gledanje stana. Poslova ima, kaže ona, ali da biste ga dobili, a iz Srbije ste, morate da ispunite niz uslova koji nisu toliko jednostavni i često mogu biti nesavladiva prepreka. Prvo, da biste dobili vizu, ako vam je ne obezbeđuje poslodavac, neophodno je da na računu imate od 800 do 1.000 evra ili da neko garantuje za vas, poput rođaka ili poznanika.
Radnu dozvolu izdaje isključivo Služba zapošljavanja Austrije, a zahtev za njeno izdavanje podnosi poslodavac u Austriji pre dolaska zaposlenog u zemlju. Srbi traže svoju šansu u Austriji uglavnom tražeći zanimanje za koje nije potrebno fakultetsko obrazovanje, a plate za takve poslove kreću se od 1.800 do 3.000 evra. Za rad u Austriji neophodna vam je crveno-belo-crvena kartica koja predstavlja boravišno-radnu dozvolu za Austriju i koriste je zaposleni iz "trećih zemalja" kada dobiju konkretnu ponudu za zaposlenje. U ovu grupu zemalja spada i Srbija, a reč je o zemljama van Evropske ekonomske zone.
Crveno-belo-crvena kartica važi 12 meseci i dozvoljava naseljavanje na određeno vreme i zaposlenje kod poslodavca koji vas je zatražio. Nakon godinu dana može se podneti zahtev za slobodan pristup tržištu rada. Ko se doseli s ovom dozvolom, ne mora da dokazuje poznavanje nemačkog.
ŠVEDSKA - Najlegalniji postupak je gotovo nemoguća misija
- Da bi dobio posao u Švedskoj mora da prođe nekoliko krugova. Prvo od momenta objavljivanja oglasa dve nedelje taj oglas važi za Šveđane. Ako se u tom periodu ne javi niko podoban za radno mesto, onda se od dve do tri nedelje oglas širi na građane Evropske unije, koji su sledeći u nizu prioritetnih za dobijanje posla. Tek ukoliko nema nikog ni s tog područja, na red stupamo mi i prijavljivanje u Zavodu za migracije - objašnjava Milica Petrović (30), koja sa mužem Stefanom (38) živi u malom gradu Helsingborgu.
Ona dodaje da je verovatnoća da na taj način dobije posao ravna nuli. Njih dvoje su jako želeli da odu baš u Švedsku, pa su pokušali da nađu alternativne načine. Na sreću, imali su prijatelja koji je želeo da im pomogne.
- Prvo je našao poslodavca koji bi želeo da me zaposli, ali pošto protokoli moraju da se ispoštuju, ja sam aplicirala redovnim putem, a poslodavac u jednom salonu lepote je taj koji je smislio neverovatni sklop mojih osobina zbog kojih sam baš ja ta koja zaslužujem posao kod njega kako ne bi nekog drugog morao da zaposli - kaže Milica, i objašnjava kako je svesna da je u pitanju ne baš regularan put, ali je u ovakvim okolnostima jedini moguć.
MALTA - "Maltu pljuju samo oni koji se nisu snašli, a takvi se ne bi snašli ni u Srbiji"
- Mnogi naši ljudi koji su na Malti pričaju loše o životu ovde, jer se nisu snašli, i onda pljuju po svima. Iskreno, takvi ljudi se ne mogu snaći ni u svojoj zemlji, a kamoli negde van Srbije. Moja devojka i ja imamo bebu i zarađujemo lepo s obzirom na to da su stanovi jako skupi, a mi opet platimo sve i uspemo lepo da uštedimo - ispričao je nedavno Darko Rakić iz Srbije, koji na Malti živi već šest godina.
Oni koji su malo stariji i ne znaju engleski rade građevinu, a oni koji dobro znaju jezik i koji su malo mlađi većinom rade kao obezbeđenje ili konobari.
- Život za ovih šest godina se znatno promenio, stanovi su poskupeli jako, računi, hrana takođe. Plata je neznatno otišla gore tako da i dalje može normalno da se živi, ali sa mnogo manje novca nego pre. Manje se uštedi. Najviše se to odrazilo na ljude koji su ovde sa porodicama a plaćaju jako velike stanarine, dok sa druge strane oni koji dele stanove ne osećaju to toliko - ispričala nam je Ljiljana, koja je takođe na Malti od 2013. godine.
Ona je po struci medicinska sestra, ali da bi u Srbiji našla posao u okvirima svoje profesije nije imala, kako nam je rekla, "ni para ni vezu", pa je spakovala kofere i otisnula se u nepoznato.
- Iz iskustva mojih prijatelja novi dom sam potražila na Malti. Radim u agenciji koja se bavi spremanjem i toga se ne stidim jer to plaća moje račune, hranu, odeću ... U momentu kada sam došla to je bio posao koji ti najlakše obezbedi boravak u smislu papira.- Život za ovih šest godina se znatno promenio, stanovi su poskupeli jako, računi, hrana takođe. Plata je neznatno otišla gore tako da i dalje može normalno da se živi, ali s mnogo manje novca nego pre. Manje se uštedi. Najviše se to odrazilo na ljude koji su ovde sa porodicama a plaćaju jako velike stanarine, dok sa druge strane oni koji dele stanove ne osećaju to toliko - kaže ona.
KINA - Dovesti stranca u firmu je prestiž, ali previše se radi
- Dao sam Srbiji priliku šest meseci posle diplomiranja. Mnogo prepreka, malo posla, malo novca i počeo sam da razmišljam gde bih mogao dalje. Onda mi je na pamet pala Kina. Tu sam i dan-danas - priča Strahinja Petrović (27).
Uslovi za strance, navodi on, iz godine u godinu se pooštravaju, pa je mnogo "papira" neophodno za odlazak u ovu zemlju. Način rada je potpuno drugačiji od zapadnjačkog. U lokalnim firmama plate su odlične za naše uslove, i više od toga, dok im je dovođenje stranca u firmu nešto poput prestiža. Ipak, postoji začkoljica - radi se previše - kaže Strahinja objašnjavajući dalje šta to tačno znači: radi se ponekad do kasno u noć ili do rano ujutru, klijenti daju kratke rokove, projekti se brzo menjaju, stalno ste, kako on to opisuje, u "mašini proizvodnje".
- S obzirom na to da je srpska zajednica brojčano jaka, naši ljudi su bliski i imaju tendenciju da se druže jedni sa drugima kao i sa drugim starncima. Postoji jedan spektar poslova koji rade - predaju engelski jezik, rade uvoz ili izvoz, ali oni nisu stalno ovde već dolaze i vraćaju se. Bave se i treniranjem sportova i na kraju ima nas dosta koji se bavim arhitekturom i dizajnom - priča Strahinja.
Kurir.rs/Blic
Foto Profimedia