MUHAREM BAZDULJ O NOVOM ROMANU I KNJIŽEVNOSTI: Od Handkea su napravili čudovište
Muharem Bazdulj je pisac, esejista, kolumnista, ponekad i televizijski novinar, a u književnim krugovima važi za jednog od favorita za Ninovu nagradu.
U mnogo čemu drukčiji od prethodnih Bazduljevih romana, „Poslednji muškarac“ vodi čitaoca od Sarajeva do Barselone i od Beča do Filadelfije u zapletu koji podseća na vrtešku, uz pregršt lepih esejističkih pasaža nalik pogledu s visine na čaroban krajolik.
Tradicija pisaca s prostora Bosne i Hercegovine podrazumeva priču kao srž književnog dela, što su dokazali Andrić, Selimović, Kočić, Ćopić...
Bazdulj nastavlja tu tradiciju i u razgovoru za Tanjug naglašava da će priča i književnost preživeti eru vizuelne senzacije koju nam donosi sve agresivnija tehnološka revolucija.
- Dok postoji ljudski rod, dok postoji homo sapijens kao vrsta, postojaće i književnost, odnosno postojaće priča. Jezik je, kažu filozofi, kuća bitka, pa ni senzacija slike jeziku ne može ništa. Brodski je voleo onaj stih da „vreme poštuje jezik“, pa ga je interpretirao tako da je jezik, na neki način, „stariji i od vremena“. Čini mi se da i slika poštuje jezik i da je to najbolja garancija opstanka i trajanja književnosti. Spadam u pisce za koje je umetnost generalno nezamisliva bez pričanja priče - poručuje Bazdulj.
Pisca ne iznenađuje prašina koja se podigla oko Petera Handkea.
- Od čoveka su iskonstruisali čudovište, a da u suštini nisu bili u stanju da u njegovom ogromnom opusu nađu i citiraju pet konkretnih spornih rečenica. Nobelova nagrada, šta god ko mislio, u celom svetu ima ogromnu težinu i putujući prethodnih nedelja po raznim evropskim zemljama, svuda sam na centralnim mestima u knjižarama viđao Handkeove knjige. Samo u Nemačkoj je u prvim nedeljama nakon što je objavljena vest o Nobelu prodato više od 150.000 njegovih knjiga. To je ono što se broji, a marifetluci dolaze i prolaze - rekao je Bazdulj.
Cenjeni pisac ističe da postoje izuzetno zanimljivi novi autori srpske i regionalne književnosti.
- Prvi mi na pamet pada Vladimir Tabašević, koji je sa svoja tri romana, ali i ranijim pesničkim knjigama, te celokupnim svojim javnim angažmanom, uspeo da se izdvoji iz mase. Zanimljiva pojava je i mladi pesnik Srđan Sekulić, nastanjen u Novom Sadu, rođen u Prištini, s prvom knjigom objavljenom u Sarajevu. Pomenuo bih i Draška Sikimića, odranije poznatog kao pesnika, koji je ove jeseni objavio zanimljiv roman. Sva trojica, kako je to kod pravih pisaca uvek slučaj, izdvajaju se po visokodiferenciranom stilu i načinu na koji ispisuju svoja dela. Kao i dobri pevači, dobri pisci imaju prepoznatljiv glas - zaključuje Bazdulj.
(Kurir.rs / Foto:Marina Lopičić)