Pametan predlog... Učenje o saosećajnosti uticalo bi da se smanji vršnjačko nasilje, deca bi bila spremnija da pomognu drugarima.
Srpski narod važi za velikodušan, dobronameran i empatičan, to jest saosećajan. Ipak, poslednjih godina smo, prema svemu sudeći, više okrenuti sebi i ne marimo baš za druge. Tome su doprineli ubrzan način života, problemi, muke.
Ipak, kako navode sagovornici Kurira, Srbija bi mogla to da promeni ukoliko se ugleda na Dansku, koja je u svoje škole kao predmet uvela empatiju, i to bi verovatno uticalo na smanjenje vršnjačkog nasilja.
Važno
Prema objavljenim informacijama, u ovoj zemlji učenje empatije jednako je važno kao i učenje književnosti i matematike i ono je sastavni deo nastavnog plana za đake od šeste do 16. godine.
Srpski stručnjaci smatraju da ne bi bilo loše da se i u naše školstvo na neki način uvede taj predmet.
Psiholog Aleksandra Janković kaže da je za empatiju kasno od šeste godine, te da bi decu tome trebalo učiti i ranije.
- Svakako da učenje o tome utiče i na smanjenje vršnjačkog nasilja. Definitivno dečji razvoj i socijalizacija podrazumevaju i razvijanje empatije, spremnosti da se pomogne, da se saoseća sa drugom osobom, da joj se pomogne. To znači da bi roditelji morali mnogo više da rade na tome. Imam utisak da smo se precenili, živimo u prošlosti i sebe doživljavamo kao narod koji je vrlo topao i saosećajan, a bojim se da su se vremena promenila - navodi Jankovićeva za Kurir.
Ona ističe da roditelji danas, nažalost, uče decu kako da sebi obezbede nešto i kako da neke stvari ne dele sa drugima.
- Bilo bi lepo da uvedemo prvo kurseve za roditelje. Deca koja su naučena da ne udaraju drugu decu, da imaju sažaljenja ako se nekome nešto dogodi i hoće da pomognu postaju kvalitetniji ljudi i kod njih je manja šansa da se razviju razna psihopatološka ponašanja - kaže Jankovićeva.
Psihijatar dr Ivica Mladenović kaže da ćemo, ako se taj predmet uvede, možda tek za nekih deset godina stvoriti generaciju mladih ljudi koji su drugačiji.
Deset godina
- Smatram da je empatija ekstremno značajna i da je u stvari ona najdublji izraz ljudskosti i humanosti i da svakako treba raditi na tome. Ipak, bojim da samo uvođenje u školu kroz časove nije dovoljno ako kao društvo ne poradimo na sistemu vrednosti. Kulturološki, mi smo skloni empatiji. Međutim, meni se ne dopada to što se poslednjih desetak godina gradi drugačiji sistem vrednosti - istakao je dr Mladenović za Kurir.
Sa druge strane, Danci su ozbiljno shvatili rezultate brojnih studija koje govore da empatija čini decu emocionalno i društveno kompetentnijom i znatno smanjuje vršnjačko nasilje.
Kurir.rs/Mina Branković/Foto: Shutterstock