Predstavnički dom američkog Kongresa glasaće danas da se rezolucija, koja sadrži formalnu optužnicu protiv Donalda Trampa, prosledi Senatu, čime se otvara put da počne suđenje predsedniku SAD u gornjem domu Kongresa.
Lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel najavio je da bi suđenje moglo da počne u utorak 21. januara, a neki preliminarni koraci mogli bi da se obave do kraja ove nedelje.
Predstavnički dom u decembru je glasao za opoziv Trampa, pod optužbom da je zloupotrebio položaj tako što je odobrenu vojnu pomoć koristio kao sredstvo pritiska na Ukrajinu da otvori istragu protiv njegovog demokratskog protivnika Džoa Bajdena i da je opstruisao Kongres, podseća Glas Amerike.
Posle sastanka demokrata u Predstavničkom domu iza zatvorenih vrata, predsedavajuća Nensi Pelosi najavila je da će imenovati tim demokratskih članova Kongresa, takozvanih "menadžera", koji će izneti optužbe protiv predsednika na suđenju.
"Sledeći korak je jednostavan. Senat treba da održi pravedno suđenje", smatra demokratski kongresmen Hakim Džefris.
Pelosi je skoro mesec dana odlagala slanje rezolucije o opozivu u Senat, u neuspešnom pokušaju da navede republikanskog lidera u tom telu Miča Mekonela da pristane da uključi svedočenja novih svedoka.
Mekonel, koji je obećao da će se koordinisati sa Belom kućom, ocenio je da je slučaj demokrata "slab" i da nije zadatak Senata da ponovo otvara istragu.
"Ako je postojeći slučaj snažan, nema potrebe da sudija i porota ponovo otvaraju istragu. Ako je postojeći slučaj slab, demokrate u Predstavničkom domu nije trebalo da opozovu predsednika", naveo je on.
Nensi Pelosi saopštila je da će građanima Amerike biti jasno da je pokušaj Senata da počnu suđenje bez svedoka i dokumenata - obično političko zataškavanje.
Predsednik Tramp, koji poriče sve optužbe kao "čisto političke", poziva republikanske senatore da odbace navode iz optužnice Predstavničkog doma i pre nego što počne suđenje.
On je tvitovao da bi kompletno suđenje dalo, kako kaže, nezasluženi kredibilitet "lažnim optužbama demokrata.
Ipak, nekoliko republikanaca nagovestilo je da neće podržati inicijativu da optužbe protiv predsednika budu odbačene bez odgovarajuće procedure u Senatu.
Potreban je samo 51 glas da se svedoci primoraju da svedoče tokom suđenja.
Džon Bolton, predsednikov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost ponudio je da svedoči ako dobije obavezni poziv - ali je predsednik Tramp rekao da bi mogao da iskoristi svoju izvršnu privilegiju da ga spreči.
DEMOKRATE SLOŽNO PROTVI TRAMPA
Šestoro kandidata za demokratsku predsedničku nominaciju diskutovali su i razmenjivali kritike na napetoj debati u utorak uveče, u pokušaju da ubede birače u poljoprivrednoj državi Ajovi da baš oni imaju političko znanje i veštinu da pobede predsednika Donalda Trampa na novembarskim izborima.
Biznismen Tom Stajer, senatorka Elizabet Voren, bivši potpredsednik Džo Bajden, senator Berni Sanders, bivši gradonačelnik Saut Benda Pit Butidžidž i senatorka Emi Klobučar bili su i saglasni u osudi ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija.
U vreme pojačane tenzije između SAD i Irana, senator Berni Sanders iz Vermonta, koji sebe naziva demokratskim socijalistom, napao je spoljnopolitičke poteze favorita u trci za nominaciju Demokratske partije, bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena, prenosi Glas Amerike.
Sanders je kritikovao Bajdena zato što je 2002. godine, kao senator, glasao da odobri američku invaziju na Irak, na osnovu obaveštajnih podataka da diktator Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje - podataka koji su se pokazali netačnim, dok se Sanders protivio ratu u Iraku.
Senator iz Vermonta izjavio je da je Bajden glasao za "najveću spoljnopolitičku grešku u istoriji zemlje."
Bajden, koji godinama govori da je njegov glas o Iraku bio greška, odgovorio je da je, iako je pravio greške, kao potpredsednik Baraka Obame radio na tome da se kući vrati više od 150.000 američkih vojnika stacioniranih u Iraku.
Senatorka Ejmi Klobučar iz Minesote rekla je da je, kao kandidat u ranoj fazi karijere, takodje bila protiv invazije na Irak i optužila Trampa da "nepromišljeno vodi zemlju ka novom ratu" u trenutnom konfliktu sa Iranom.
Senatorka Elizabet Voren, glavna rivalka Bajdena i Sandersa, nekadašnja profesorka prava na Harvardu i drugi kandidati, rekli su da bi radili na tome da vrate hiljade američkih vojnika kući sa Bliskog istoka.
- Moramo da promenimo mentalitet da je odgovor za svetska žarišta slanje novih američkih vojnika u inostranstvo - istakla je Voren.
Na pitanje da li bi neke trupe ostavila na Bliskom istoku, odgovorila je:
- Ne, moramo da ih izvučemo odande. Sanders je poručio da je "Amerikancima muka od beskonačnih ratova".
Bivši gradonačelnik Saut Benda u Indijani, Pit Butidžiž, jedini ratni veteran medju učesnicima debate, rekao je da bi najbolje služio u ulozi glavnokomandujućeg jer su "pouke prošlosti za njega lične prirode." Bogati aktivista za zaštitu životne sredine Tom Stajer primetio je da Tramp "očigledno nema strategiju" prema Iranu i saglasio se sa Bajdenom da je potrebna medjunarodna koalicija da bi se suzbile nuklearne ambicije Irana.
Voren i Sanders su se oštro sukobili oko privatnog razgovora koji su vodili pre više od godinu dana, u kojem je Sanders, kako tvrdi Voren, doveo u pitanje da li žena može da pobedi Trampa na predsedničkim izborima.
Sanders demantuje da je izneo takav komentar i rekao da niko ne misli da žena ne može da pobedi, podsećajući da je demokrata Hilari Klinton pobedila Trampa za skoro 3 miliona glasova 2016, ali je izgubila zbog sistema glasanja putem elektorskih koledža.
Na pitanje šta je pomislila kada je Sanders rekao da žena ne može da porazi Trampa 2020, Voren je odgovorila: "Nisam se složila."
Ona je primetila da su muški kandidati na bini za debatu zajednički izgubili 10 izbora u svom životu dok su dve žene - ona i Klobučar - neporažene u svojim kampanjama.
Ovo je bila sedma debata do sada, sa najmanjim brojem kandidata od početka demokratske trke i prva u kojoj su učestvovali samo beli kandidati.
Afroamerički, latinoamerički i azijski kandidati su ili ispali iz trke zbog nedostatka novca i podrške, ili se nisu kvalifikovali za debatu. Demokrate u ruralnoj Ajovi prvi će glasati za nominaciju svog kandidata na stranačkim skupovima 3. februara.
Džo Bajden, koji sada vodi svoju treću trku za predsedničku nominaciju svoje stranke, vodi u nacionalnim anketama ali zaostaje za drugim kandidatima u Ajovi i nekim drugim državama.
Prema anketama proteklog vikenda u Ajovi, Sanders je na prvom mestu sa 20 odsto glasova podrške. Voren je na drugom mestu sa 17 odsto, Butidžidž na trećem sa 16 odsto, a Bajden je na četvrtom mestu sa 15 odsto podrške.
Kurir.rs/Tanjug