Rade Šerbedžija je istakao da nije menjao način života uprkos popularnosti i da mu to nikad nije uticalo na funkcionisanje.
"Moj otac je uvek bio protiv toga da postanem glumac. Bio sam dobar učenik i sportista. On je smatrao da ću završiti fakultet. Hteo je da budem doktor ili inženjer. Voleo sam knjige i želeo da upišem književnost. Žena u biblioteci mi je rekla da sam bio rekorder u pozajmljenim knjigama", ispričao je Šerbedžija.
Radetov otac nije došao ni na jednu njegovu predstavu zbog toga što nije želeo da ga posmatra kao poznatog glumca, već kao svog sina.
Slava mu nikada nije udarila u glavu bez obzira na česte uspehe koje je ostvarivao.
"Nisam imao problema s tim jer sam nekako navikao svoje sugrađane da se ponašam normalno. I nikada nisam pravio od toga veliku pompu. Recimo za mene je normalno stajati u redu kao i svi drugi ljudi u prodavnici. Ne tražiti protekciju itd. To su ljudi voleli i onda sam imao jedan onako poseban odnos s građanima Zagreba, gde sam živeo i odrastao tu svoju prvu mladost i srednje godine kad sam bio vrlo zaposlen i poznat glumac na filmu i televiziji. To je najlakši način, kad srušiš mit, onda je tebi lakše. Najneprijatnija stvar je kad ti se neko divi. Jer izgubiš neposrednost, ne živiš život nego si neko drugi, a ja želim biti ribar, želim biti fudbaler kao što sam i bio fudbaler i ribar, mnogo je lakše tako živeti", priznao je Rade.
Glumac se često selio i prilagođavao se mestima boravka.
"Hteli smo da živimo između Zagreba, Beograda, Dubrovnika, Istre... U proleće 1992. godine otišli smo u Sloveniju. Deset godina nakon toga u London, a zatim u Los Anđeles. Moja Lenka je u Londonu radila u režiji, a u to doba sam snimio film "Before the Rain". To je bio preokret", prisetio se Šerbedžija.
Kurir.rs/U svom filmu, HRT/Foto: Zorana Jevtić