Mir, a ne veći sukob, konačno bar privremeno, vlada u ekonomskim odnosima Sjedinjenih Država i Kine. Nakon mnogih preokreta, očekuje se da će Sjedinjene Države i Kina u sredu potpisati trgovinski sporazum i složile se da nastave redovan dijalog o svim razlikama.
Sporazum iz prve faze ostavlja mnoga pitanja nerešenima, tako da se tenzije između dve zemlje mogu nastaviti. Ali prekid vatre i dijalog su svakako poželjniji od alternative - dalje eskalacije trgovinskih i ekonomskih neprijateljstava između dve najveće svetske ekonomije.
Šta je posao postigao? Doneće značajne promjene, ali dolazi s velikom cenom za američku ekonomiju. Dugoročni efekti bi mogli pogodovati Kini.
Prvo, dajmo kredit tamo gde treba. Trumpova čvrsta linija prema Kini otresla je očiglednije ustupke Kineza nego što su ih prethodne administracije vodile. Prethodna, dugogodišnja politika konstruktivnog angažovanja, koristeći ubeđivanje u jeziku obostrane koristi, urodila je malo ploda.
Kao deo dogovora, Kina je pristala da poveća kupovinu proizvoda iz Sjedinjenih Država. Ovo je u velikoj meri simbolično pitanje koje znači mučiti predsednika Trampa, jer to samo po sebi neće trajno uticati na trgovinski deficit Sjedinjenih Država s Kinom. Takvi deficiti su više odraz drugih politika koje utiču na potrošnju i proizvod zemlje.
Ono što je još važnije, Kina je pristala da pojača zaštitu prava intelektualne svojine, da se suzdrži od prisiljavanja stranih kompanija koje posluju u Kini da prenose svoju tehnologiju domaćim firmama i da većinu svoje ekonomije otvore stranim ulaganjima. Ove mere bi mogle pomoći američkim i drugim stranim preduzećima koja su zainteresovana da prodaju na kineskim tržištima, investiraju tamo ili koriste zemlju kao deo njihovih globalnih lanaca snabdevanja. Zauzvrat, Sjedinjene Države smanjile su neke carine na kineski uvoz i ukinule dodatne tarife.
Zašto je Kina napravila ove ustupke? U tome leži duboka ironija. Mnogi elementi dogovora će ojačati kinesku ekonomiju. Kina želi biti dinamičnija ekonomija, vođena inovacijama, tako da će bolja zaštita prava intelektualne svojine pomoći. Otvaranje delova njene ekonomije, poput bankarstva i osiguranja, podstaći će konkurenciju i inovacije, na primer, kineskom finansijskom sektoru. Mnogi od navodnih ustupka nalaze se u oblastima u kojima kineski reformatori dugo pokušavaju da stvore promene u svoje dobro.
Kineska ekonomija će takođe dobiti kratkoročni podsticaj od trgovinskog sporazuma. Stimulativne mere, poput veće potrošnje lokalnih vlada, nižih poreza i više bankarskih kredita, zadržale su rast od zaustavljanja, ali ekonomija je i dalje krhka. Privatna ulaganja su bila slaba, delom odražavajući neizvesnost uzrokovanu trgovinskim tenzijama. Čak i prekid vatre i izgledi da se mogu izbeći dalje tarife mogu pomoći u ublažavanju pada poslovnih osećaja i ulaganja u Kini.
Kina se takođe složila da neće veštački devalvirati svoju valutu, renminbi, da bi povećala svoj izvoz. Ova koncesija je ironično na drugačiji način. Godinama su Sjedinjene Države tražile od Kine da dozvoli da vrednost njene valute odredi tržište. Čini se da su se obe zemlje složile da se to dogodi - osim ako tržišta ne žele da pritisnu vrednost renminbija. U tom slučaju su sve opklade isključene, a Vašington želi da Peking nadjača tržište.
Sjedinjene Države odložile su svoje suštinske zahteve u sledeću fazu trgovinskih razgovora. To uključuje kineske korporativne subvencije, koje svojim kompanijama pružaju prednost u inostranom nadmetanju, dominaciju državnih preduzeća u njenoj ekonomiji, kao i mehanizam za preispitivanje napretka Kine u ispunjavanju preuzetih obaveza po ovim pitanjima. Ovo je bio jedan od spornijih dela pregovora, jer Kina nije želela da se posmatra kao odustajanje od suvereniteta nad bilo kojom od njenih unutrašnjih politika. Novi dijalog mogao bi pružiti uravnoteženiji mehanizam za redovno preispitivanje obaveza Kine. Ništa se neće promeniti preko noći, ali barem se neka osnovna pitanja suočavaju otvoreno.
Nažalost, sav ovaj napredak dolazi po teškoj ceni za američku ekonomiju. Većinu troškova tarifa na kineski uvoz snose Amerikanci, u vidu viših cena domaćinstava ili niže zarade kompanija. Poljoprivrednicima će biti privremena olakšica jer Kina nastavlja kupovinu poljoprivrednih proizvoda, ali proizvođači iz zemalja poput Brazila, koji su popunili jaz koji su ostavili američki izvoznici, verovatno će povećati svoj udeo u Kini.
Kurir.rs/Njujork Tajms
Foto: AP