VELEMAJSTOR VLADISLAV TKAČOV OTKRIO NA PARTIJI ŠAHA: Kusta nije jak šahista u odnosu na Fišera, ali pravi sjajne filmove
Emir je veoma naklonjen ovom sportu. Ne mogu da kažem da je
baš jak igrač, ali to je relativno
Učinilo mi se da je profesora Emira Kusturicu, koji je u prolazu bacio pogled na šahovsku tablu i začas shvatio u kakvoj se poziciji nalazim - u trenutku oblio hladan znoj!
Već posle nekoliko poteza moja pozicija bila je beznadežna, krila su se, i levo i desno, povijala kao na vetru, kralj je visio u vazduhu, a kraljica samo što se, mimo kralja, nije predala! Posle, kad je sve bilo završeno, šahovski velemajstor, veliki filmofil, član žirija Kustendorfa Vladislav Tkačova pokazao se kao veliki džentlmen:
- Niste vi, Zorane, tako loš šahista kao što ste mi rekli. Znate kako sve funkcioniše, znate logiku, jedino malo manje poznajete teoriju. Bravo! Uz partiju pričali smo o Emiru Kusturici, čiji je gost, i Emirovim filmovima.
Koji je najbolji?
- Gledao sam sve njegove filmove sem „Maradone“. „Doli Bel“ je remek-delo, a „Crna mačka, beli mačor“, taj film gledao sam s bratom u našem moskovskom stanu 1998. godine i - ostali smo bez teksta, nikad ranije nismo nešto takvo videli - reči su velemajstora.
A o Kusturici kao šahisti?
- Emir je veoma naklonjen šahu. Ne mogu da kažem da je baš jak šahista, ali, kako je sve relativno, tako mogu da kažem da ni ja u odnosu na Fišera nisam baš previše jak - procenio je Tkačov.
Posle su se oko table i partije okupili neki kibiceri. Paceri. Posle Vladislavljevog poteza konjem na H4 i neke od njih je oblio hladan znoj.
- Logika je - kada se razvija država, razvija se i šah. U 16. veku najbolje šahiste imali su Italija i Španija, do sredine 19. veka Italija i Francuska, zatim Nemačka. SSSR je dvadesetih godina prošlog veka imao 20.000 registrovanih šahista, a posle tridesetih - dva miliona. Do knjige Bžežinskog „Velika šahovska tabla“ ljudi su šah gledali kao alat za planiranje geostrateških poteza, od te knjige šahovska terminologija ulazi u politiku, teško je danas u novinama naći politički članak bez šahovske terminologije - razmišlja Tkačov.
Pred predivnim krajolikom Šargana dotakli smo se, a koga bi drugog nego Vasilija Šukšina, velikog ruskog režisera, njegovih filmova o altajskim predelima. - Svaki njegov film je remek-delo - kaže Tkačov, a onda zaključuje: - Samo Šukšin i Kusturica, njih dvojica su jedinstveni, niko na svetu kao oni, niko!
A ruski film koji bi preporučio Srbima?
- „Aritmiju“, svakako. To je bez konkurencije najbolji ruski film snimljen u poslednjih pet godina. Mada, ruska kinematografija nije u najboljim vremenima. Problemi ruske kinematografije počeli su kad i problemi francuske. Kad je u Francuskoj Lik Beson zamislio da napravi Holivud na Seni, i kad je bivši ruski ministar kulture Medinski rekao da bi ruski film trebalo da počne da zarađuje više novca u bioskopima, e, tad su počeli problemi - kaže velemajstor filmofil.
A Srbija i Srbi?
- Kad sam gledao Kusturičine filmove o Srbima, mislio sam da on pomalo preteruje, da to ne može da postoji, a kad sam došao ovde i video sve ovo, shvatio sam da je Kusturica u pravu i da je ovde sve kao u njegovom filmu!
Zoran Šaponjić