GORNJI MILANOVAC - I dok je Miloš Obrenović pre dva veka u Evropu izvozio mangulice, Srbi sada u velike metropole izvoze čvarke.
Potvrda da se u našoj zemlji oni najbolje prave stigla je i i pre dve godine sa Internacionalnog instituta za ukus i kvalitet iz Brisela.
I dok se srpskim čvarcima stranci dive, naši seljaci tvrde da pravljenje ovog delikatesa nije nikakva nauka, dovoljno je samo malo vremena i dobra, debela svinja.
“Mora biti puna masti koja se kasnije cedi i prži. Može se reći da postoji tri vrste čvaraka. Onaj seljački krupni, pun masti, duvan čvarci koji su skroz suvi ali i onaj srednji ne tako masan kao seljački”, rekao je Dragan Šamanović koji se već decenijom bavi preradom mesa i kaže da se ipak mora biti pažljiv u pripremanju.
"Šerpa ne sme da se ispusti iz vida ni za sekund, niti da se pretera sa prženjem, jer onda čvraci mogu postati bezukusni kao pesak da jedete, to nije to onda", kaže Dragan.
Tajna u spremanju čvaraka ne postoji, lagana vatra i višečasovno mešanje dok ruke ne zabole kako bi čvarci bili rumeni, mirisni i hrskavi.
“Svake zime se kod nas zna tradicija. Prvo se kolje svinja, a zatim prave specijlaiteti. Čvarci su nezaobilazni i to oni duvan, koje dobro iscedimo i osolimo i budu zaista fenomenalni za jelo, mogu da ih jedu i oni koji čuvaju liniju”, priča Dragoljub Nikolić iz sela Brajići.
Nema sumnje da je Srbija jedinstvena i po čvarcima, jer prevod na engleski jezik ne postoji, ali kako su potvrdili evropski stručnjaci svakako su sinonim za dobar ukus i neodoljiv zalogaj.
(Kurir.rs/RINA)