18 PISACA POZVALO NA BOJKOT NINOVE NAGRADE Među njima Kusturica, Kecmanovic i prošlogodišnji dobitnik Tabašević
Kusturica, Kecmanović, Tabašević i još 15 autora kažu je nekada relevantan izbor danas izgubio smisao i da se oni više neće prijavljivati za roman godine
Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Vladimir Tabašević i još 15 njihovih kolega traže bojkot Ninove nagrade.
U zajedničkom pismu oni kažu da bi bilo najpoštenije da odluku o najboljem romanu donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri (Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić) ne ispunjava čak ni te uslove.
Zlatne godine
- Ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju. Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju s umetničkim. Ni Ninova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali činili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporan renome. Ali ta vremena su definitivno prošla - stoji u pismu koje potpisuju Vladimir Kecmanović, Vladimir Tabašević, Dejan Stojiljković, Đorđe Pisarev, Emir Kusturica, Igor Marojević, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Ljubica Arsić, Marko Krstić, Milan Ružić, Miro Vuksanović, Muharem Bazdulj, Nikola Malović, Sava Damjanov, Slaviša Pavlović, Slobodan Vladušić i Franja Petrinović.
Pisci, među kojima je prošlogodišnji dobitnik Ninove nagrade Tabašević, kaže da je nejasan kriterijum po kome se biraju članovi žirija.
- Već preterano dugo i preterano često o ovoj nagradi odlučuju, što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom merilu su birani. Od trenutka u kom su nedeljne novine Nin postale vlasništvo jedne inostrane privatne kompanije, taj negativan trend primetno raste, da bi do kulminacije proizvoljnosti došlo ove godine. Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove - naglašavaju najtiražniji domaći romanopisci.
Među finalistima ove godine našli su se romani „Mulat albino komarac“ Steva Grabovca, „Grozota ili...“ Slobodana Tišme, „Yugoslav“ Ane Vučković, „Po šumama i gorama“ Milenka Bodirogića i „Pas i kontrabas“ Saše Ilića.
Kolonijalna svest
- U skladu sa sastavom žirija, dobijen je i uži izbor od deset knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja su dela ušla u najuži izbor i koje će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja tragikomičan pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest proglasi kosmopolitizmom. Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti. Od svojih izdavača zahtevamo da naša dela ne prijavljuju u konkurenciju za Ninovu nagradu, a od ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih, neprijavljene, ne uzimaju u obzir. Neminovna propast jednog, nekad relativno slobodoumnog, a danas gotovo maloumnog priznanja, tako će se ubuduće odvijati bez nas - zaključuju autori.
Kurir/Ljubomir Radanov
Foto: AP