Građanski rat u Libiji nije posebna vest. Vodi se sa pauzama od 2011. godine, kada je svrgnut Moamer Gadafi, ali je eskalirao prošle godine i sada sve više poprima karakteristike međunarodnog sukoba.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je prošlog meseca da će poslati trupe u Libiju na poziv Vlade nacionalnog jedinstva (GNA), što je i učinio ove nedelje. Libijske vojne snage za obuku već su raspoređene u zemlji.
Prošlog meseca Erdogan je jasno dao do znanja zašto je vojno intervenisao u Libiji, kada je rekao da Turska neće mirno posmatrati kako ruski plaćenici pomažu Haftaru.
Zaista, prema pisanju Vashington Posta, pozivajući se na američke zvaničnike i libijske vojne komandante, više od 1.000 ruskih plaćenika pojavilo se u Libiji prošlog septembra, dramatično menjajući ravnotežu snaga na bojnom polju svojim vojnim iskustvom i naprednim oružjem, baš kao što su bile i haftarske snage počeo gubiti.
Moskva, međutim, baš kao i u Siriji i Ukrajini, negira da ima ikakve veze sa plaćenicima iz zloglasne Vagnerove grupe. Zanimljivo je da je učešće plaćenika u vojnim operacijama u Rusiji nezakonito, za razliku od SAD-a.
GNA se zatim obratila za pomoć Istanbulu, koji je svoju vojsku snabdevao vojnim bespilotnim letilicama, oklopnim vozilima i vojnim savetnicima. A Turska je sada poslala svoje plaćenike na ratište - oko 2.000 sirijskih pobunjenika, prema Gardijanu, koji će se sada boriti za vlast u Tripoliju iako je poslednje područje Sirije, koje drže pobunjenici, pod nasilnim napadima ruskih, sirijskih i iranskih ili proiranskih snaga.
A Erdogan je sada pretio libijskom generalu Halifi Haftaru, koji se bori protiv vlade koju podržava Turska, da će „naučiti lekciju“ ako nastavi da napada.
S jedne strane je gore spomenuti Haftar, koji je bio general u Gadafijevom režimu, ali se pridružio oružanoj pobuni u kojoj je, uz vazdušnu podršku NATO-a, Gadafi svrgnut i ubijen. U međuvremenu, postao je najveći vojskovođa u raspadnutoj i haotičnoj zemlji u kojoj se razne frakcije godinama bore za prevlast.
Sada je na čelu samoproglašene Libijske nacionalne armije (LNA), koja je pokrenula veliku ofanzivu u Tripoliju prošlog aprila. Iako je ofanziva u početku bila munjevito brza i činilo se da će i Tripoli brzo pasti, druga strana je prešla u kontranapad. Ubrzo je usledio položaj maženja.
Devet meseci kasnije, LNA i oružane snage Vlade Nacionalnog jedinstva (GNA) prošle su sedmice zaključile primirje, ali su ga vrlo brzo prekršile, optužujući jedna drugu. Ono što posebno zabrinjava je rastuća međunarodna dimenzija sukoba.
Haftar je u međuvremenu otišao u posetu Moskvi, nakon čega je rekao da će i dalje poštovati primirje iako nije potpisao sporazum o prekidu vatre.
Podsetimo, Libija ima dve suprotstavljene vlasti: međunarodno priznatu, ali prilično slabu vladu u Tripoliju (GNA) na čelu sa premijerom Fajezom al Sarajem i drugu u istočnom gradu Tobruku, povezanu sa Haftarom, koji je od tada preuzeo kontrolu nad većim delom zemlje.
Haftar (76) je dvostruki američko-libijski državljanin koji duži niz godina živi u Virginiji, gde je takođe bio saradnik CIA-e i pokrenuo prvi neuspešni ustanak protiv Gadafija 1996. godine. 2011. godine vratio se u Libiju i ustanak je ovog puta uspeo. Ali poslednjih godina promenio je strane i partnerio sa Moskvom u pokušaju da preuzme celu zemlju. Pored pomoći oružjem, plaćenicima i diplomatskom lobiranju, Rusija je, kažu analitičari, ispisala milijarde libijskih dinara za Haftar kako bi mogao platiti svoje snage i kupiti odanost brojnih lokalnih plemena koja previše ne brinu o vladi u Tripoliju ili Tobruku.
Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Jordan, Saudijska Arabija i Francuska, koji su prošle godine čak blokirali zajedničku izjavu EU-a kojom se Haftar traži da prekine napad na Tripoli, takođe su počeli da pomažu Haftar finansijski, diplomatski i oružjem. U julu su američke rakete Javelin pronađene i u bazi koju koristi LNA. UAE su takođe snabdeli LNA, između ostalog, bespilotnim bespilotnim letelicama Ving Long II kineske proizvodnje i protivvazdušnom odbranom Pancir 1 ruske proizvodnje.
GNA, osim Turske, podržavaju Katar i Sjedinjene Države, a u manjoj meri i Italija, koja se, kako se izveštava, plaši da će ga Francuska oboriti u slučaju promene vlade.
Kurir.rs/Index.hr Foto: Youtube printscreen