Pitao sam ga šta je tačno uradio za ove četiri godine da smanji koncentraciju štetnih materija u vazduhu, duguje odgovor građanima Srbije. Čini mi se da su mnogi, proglasivši bojkot, u zabludi da je stvar završena. Nije dovoljno zalepiti nekoliko nalepnica i praviti se da je sve OK
Poslanik Demokratske stranke Balša Božović zaratio je s mnogim članovima Vlade Srbije, pa je, posle Aleksandra Vulina i Mladena Šarčevića, na red došao i Goran Trivan, kome u intervjuu za Kurir zamera samo jednu stvar - što ne postoji!
Božović je prilično kritičan i prema opoziciji, pre svega Savezu za Srbiju i bezuslovnom bojkotu. On smatra da lideri SZS treba da, posle godinu dana protesta, građanima podnesu račune i kažu: ako smo uspeli, idemo dalje, ili ako nismo uspeli, pomeramo se i proces prepuštamo nekome drugom.
Hoće li smanjenje cenzusa na tri odsto obesmisliti bojkot?
- Verujem da bojkot može da bude obesmišljen samo ako deo opozicije, koji ga je i kandidovao, ne bude radio ništa da bojkot uspe. Jedino aktivan bojkot ima smisla. Sa druge strane, pasivan bojkot može da se vrati kao bumerang i da politički pomogne Aleksandru Vučiću da bez puno borbe ponovo uzme svu vlast u zemlji na četiri godine tek tako. Šta smo onda uradili? Takav rezultat bi mogao i da politički košta SZS, koji će posle bojkota imati još teže okolnosti.
A šta je s vašom strankom?
- DS, najveća stranka u SZS, potpuno će nestati jer neće imati zakonsku mogućnost da zadrži svoje lokalne odbore koji čine danas infrastrukturu cele opozicije. Da li smo spremni da se odreknemo jedine političke infrastrukture u borbi protiv Vučića? Nestanak DS će Vučiću pomoći, jer će se opozicija vratiti nekoliko koraka unazad, što znači da će Vučić dobiti konkurenciju tek na sledećim parlamentarnim izborima, kada će tek nastati stranka koja će moći da se sprema za pobedu na parlamentarnim izborima za osam godina. Vrlo je neprijatno kada to pričate pred onima koji su smislili bojkot, misleći da će se Vučić uplašiti i pobeći sa bojnog polja. Ali je istina da plan ovakvog bojkota ima rupe i da nas gura u rizik da samo produžimo Vučićevu vladavinu.
Ako bojkot, kako tvrdite, nije cilj, već sredstvo da se dođe do fer izbora, nije jasno šta će uraditi bojkotaši posle izbora?
- Mene više brine što ne vidim da se SZS i njegovi lideri bore za fer uslove. Čini mi se da su mnogi, proglasivši bojkot, u zabludi da je stvar završena. Zato sam bio za uslovni bojkot, da bi se uz pomoć naših prijatelja iz EU izborili za uslove koji su realno ostvarivi i da omogućimo građanima šansu za fer utakmicu. Vučić je i dalje tu, istraživanja i dalje govore da nismo napredovali. Neko ko je odgovoran treba da građanima, nakon godinu dana protesta, podnese račun i kaže šta je rezultat: uspeli smo, idemo dalje, ili nismo uspeli, pomeramo se i proces prepuštamo nekome drugom. Etika odgovornosti u politici na to obavezuje lidere SZS.
Šta kažu evropski parlamentarci koji posreduju u pregovorima kada je bojkot u pitanju?
- Ne vidim da naši međunarodni i evropski partneri podržavaju takav odnos prema građanima i biračima. Ljudi već danas pitaju dokle smo stigli. Šta ćemo dan posle bojkota? Prošlo je godinu dana otkako se najavljivao i još nije urađeno gotovo ništa da bi se ideja bojkota uopšte predstavila biračima i građanima koji očekuju od odgovornih političara da vode ovaj proces. Dosad smo morali da obiđemo Srbiju, da kucamo na sva vrata, da zvonimo na sva zvona. Nije dovoljno zalepiti nekoliko nalepnica i praviti se da je sve OK.
U maju je pokrenuto ujedinjenje DS, ali je ta tema očigledno skrajnuta. Ko koči stvaranje ujedinjenog DS?
- Proces ujedinjenja ide neodgovorno sporo, uzimajući u obzir okolnosti u kojima građani Srbije žive i njihovu potrebu za evropskom alternativom Vučićevom režimu. Deset meseci se taj proces očigledno koči, jer mnogima nije u interesu da postoji veliki i jaki DS. Ujedinjenje DS i SDS Borisa Tadića sputava i režim iz straha da će takav DS da ga ugrozi, ali ga neki sputavaju i unutar samog DS u strahu od gubitka privilegija i pozicija.
U poslednje vreme često ulazite u klinč sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem, ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem, poslanicima SNS...
- Ne možemo ozbiljno razgovarati o Vesiću. On ljubi Pobednika, misleći da je ta predizborna perverzija dovoljna da ne odgovori na pitanje zašto je Beograd i dalje razoren i raskopan, zašto je najzagađeniji grad u Evropi i zašto jedini u Evropi nema železničku i autobusku stanicu. On i ja ne sanjamo isti san o ovom gradu. Gospodinu zameniku je preče da ostavi, kako kaže, nekakav trag iza sebe, nerazumejući da je ta opsesija opasna. Nju je i Neron imao u svoje vreme.
Pominjete zagađenje, jeste li zadovoljni reakcijom resornog ministra Gorana Trivana?
- Kojom tačno reakcijom ministra? Kao poslanik, poslao sam mu poslanička pitanja na koja je dužan, po zakonu, da građanima odgovori: koje sve fabrike u Srbiji ne koriste filtere, šta je sa Železarom, Azotarom, TENT, rafinerijom, kakav je kvalitet goriva koje vozači u Srbiji preskupo plaćaju... Šta je tačno uradio za ove četiri godine da smanji koncentraciju štetnih materija u vazduhu od strane najvećih zagađivača? Ovo su pitanja na koja duguje odgovore građanima Srbije. Da se ne lažemo, da nije bilo ovakvih zagađenja, niko ne bi ni znao da postoji ministar Trivan. Toliko o njemu.
Imali ste okršaj oči u oči sa Šarčevićem. Kako je to prošlo?
- Šarčević već dve godine ostavlja devet žena iz Više medicinske škole u Ćupriji na ulici. To je njegov celokupan rezultat kao ministra. To je njegova sramota. Otići će sa funkcije ministra sa sramotom koju će zauvek nositi sa sobom, a to je da je dozvolio da u njegovom mandatu visoki funkcioneri vladajuće stranke zauzmu profesorkama iz Ćuprije radna mesta. Šarčević je lično dozvolio da poslanici Martinović, Orlić, Laketić i državni sekretar Bošnjak imaju po pet, šest plata, dok njih devet nemaju nijednu! E, to je Šarčevićev rezultat. Po tome će ostati upamćen! Šarčević mora da ode!
Kurir.rs/ Razgovarala Ivana Kljajić Foto: