Loše zdravlje nije samo nasledni problem ili nesrećni splet okolnosti. Dr Elizabet Blekburn, dobitnice Nobelove nagrade za medicinu, govori o tome šta izaziva najstrašnije bolesti i kako ih sprečiti.
Za početak, stručnjaci kažu da je za preranu smrt krivac genetski faktor u 10-20 odsto slučajeva. A šta je sa ostalih 80 i 90 odsto?
“To je vaša ishrana i način života! Tipičan način ishrane jedne moderne osobe zapravo je glavni krivac za preuranjenu smrt i hronične bolesti. Drugim rečima, dug i zdrav život su stvar vašeg izbora”, kaže dr Blekburn.
Šta mi to biramo svakog dana?
Kad bolje razmislimo, za mnoge od nas odgovor neće biti najpovoljniji. Da li pušite? Da li se bavite sportom? Da li se zaustavite s jelom onda kada više niste gladni, ili jedete dok ne pojedete sve?
To su samo neka od pitanja koja postavlja dr Blekburn, i poručuje da su sledeća pravila ključ dugog i zdravog života:
- Prestanite da pušite;
- Ne prejedajte se;
- Bavite se sportom bar pola sata dnevno (računa se i šetnja);
- Jedite zdravo (više voća, povrća i žitarica celog zrna, manje mesa).
Ukoliko već pratite ova pravila, dr Elizabet smatra da ste smanjili rizik od razvoja dijabetesa za 90 odsto, a rizik od srčanog udara za 80 procenata. Takođe, ovakav stil života smanjuje rizik od moždanog udara za 50 odsto i rizik od razvoja kancera za 33 procenta.
Otkriće vredno Nobelove nagrade
“U svakoj ćeliji nalazi se 46 hromozoma. Na vrhu svakog nalazi se mala “kapica”, koja se naziva telomer. Svaki put kada se ćelija podeli, malo deo te kapice nestaje. Kada telomeri potpuno nestanu, ćelija umire”, objasnila je dr Blekburn, koja je za otkriće telomera 2009. godine zajedno sa svojim timom dobila Nobelovu nagradu za medicinu.
Naime, oni su tokom studije duge 5 godina otkrili da tri meseca ishrane bazirane na biljkama uz fizičku aktivnost može značajno da poveća broj telomera. Takođe, istraživanje je pokazalo da se broj telomera kod onih koji nisu promenili način života drastično i sasvim očekivano opada sa starenjem.
Od kojih bolesti ljudi najčešće umiru u modernom svetu?
Ovo su glavne ubice:
- Srčane bolesti;
- Alchajmerova bolest;
- Moždani udar;
- Rak pluća.
Istraživanja su pokazala da promena načina ishrane u onaj koji preporučuje dr Blekburn drastično smanjuje rizik od navedenih bolesti, kao i da čak i mala promena u ishrani, poput smanjenja unosa mesa, a povećanje unosa povrća, donosi značajne rezultate.
Preporuka dr Elizabet Blekburn za ishranu
Šta treba da jedemo svakog dana ako želimo dug život bez bolesti?
– Kupusnjače (brokoli, kupus, karfiol, prokelj, rotkvice, repa)
– Zeleno lisnato povrće (mlada zelena salata, spanać, kiselo zelje, blitva)
– Sezonsko i ostalo povrće (špargle, cvekla, slatka paprika, šargarepa, kukuruz, tikvice, beli luk, pečurke, crni luk, bundeva, grašak, krompir, paradajz)
– Mahunarke i njihovi proizvodi (pasulj, soja, leblebije, sočivo, tofu, humus)
– Bobice (grožđe, borovnice, višnje, maline)
– Voće (jabuke, kajsije, avokado, banane, dinje, mandarine, smokve, grejpfrut, kivi, limun, limeta, mango, nektarine, pomorandže, breskve, kruške, ananas, šljive, nar)
– Semenke (laneno seme, svakod dana jedna kašika)
– Orašasto voće (bademi, kikiriki, orasi)
– Začini (kurkuma, svakog dana dodati četvrtinu kašičice drugim začinima koje koristite)
– Hrana od žitarica celog zrna (pahuljice, pasta, hleb)
– Voda (minimum 5 velikih čaša (340 ml) dnevno)
Uz ovakvu ishranu uvedite i barem pola sata bilo umerene fizičke aktivnosti svakog dana i brzo ćete videti neverovatne rezultate.
Ne deluje teško – izbor namirnica je zaista velik, a u fizičke aktivnosti računa se i lagana šetnja.
Kurir.rs/Foto: