Pevač otkriva da li želi da po drugi put postane otac, priča o svojoj imitaciji Ace Lukasa i načinu na koji je prihvatio ćerkinog dečka
Iako je devedesetih godina prošlog veka dostigao vrhunac slave s pesmom „Gori more, tope se planine“, Željku Šašiću popularnost nikad nije drastično pala. Našao je svoje mesto na estradi i svojim pevačkim kvalitetom ne dozvoljava da mu ga neko oduzme. Uz sve to, i Šašićev privatni život dosta je doprineo interesovanju javnosti za njega. Nakon razvoda od supruge Sonje, s kojom je pre dvadeset godina dobio naslednicu Sofiju, a koja se kasnije udala za njegovog kolegu Acu Lukasa, Željko poslednjih nekoliko godina uživa u romansi s bivšom manekenkom Katarinom Lazić.
Godinama ste u vezi, a pominjali ste da biste voleli još dece. Radite li na tome?
- Ne mogu da planiram ništa. Ko još dugoročno može to da radi? Ako nam se desi dete, super. To je onda sudbina. Rado ću prihvatiti da budem roditelj po drugi put. Važno je da je čovek ispunjen na sve moguće načine, a ja to jesam.
Vaša ćerka Sofija je već neko vreme u vezi s fudbalerom Nemanjom Radonjićem. Kako vam se čini zet?
- O njenom emotivnom životu ne mogu mnogo da pričam, to je ipak njena privatnost, na koju ima pravo. Samo mogu da kažem da sam vrlo srećan zbog njih. Zadovoljan sam Sofijinim izborom i znam da je srećna. Konačno smo u odličnom odnosu, kakav treba da imaju otac i ćerka.
Da li je savetujete i sluša li vas?
- Ona je odavno devojka, s tim što je za mene i dalje devojčica. Nisam verovao mojim roditeljima kad su mi govorili da ću za njih uvek biti dete, a sada to razumem. Koliko god da su deca porasla, roditelji uvek brinu. Uskoro ću snimiti jednu pesmu u to ime, posvećenu Sofiji.
Kažu da su mala deca mali problemi, a velika deca veliki problemi.
- Ne bih se baš složio s tim. Ako je dete odraslo, lepo vaspitano i ako imate poverenja u njega, onda manje brinete nego kad je malo i kada morate non-stop da budete uz njega. Sofija je dosta zrela, bez obzira na to što tako ne izgleda. Ali opet, ja uvek moram da joj ispričam svoju priču kao roditelj i nadam se da ona to čuje.
Onda je idealno vreme da se posvetite karijeri. Kakvi su vam poslovni planovi?
- Da pravim neke gluposti da bih što više bio u novinama (smeh). Šalim se. Radim mnogo, snimam nove pesme, kavere. Nešto što je danas u modi.
Da li ćete kao i većina vaših kolega pratiti trend i raditi s Bubom i Džalom?
- Ma kakvi. Neću te Bube i Džale, nego ću više raditi na svom Jutjub kanalu, imam ljude koji se time bave. To je danas postalo veoma popularno, i sigurno će se kaveri slušati i gledati.
Snimili ste dva dueta, s Draganom Mirković i Cecom Ražnatović. Koji vam je draži?
- Pre nekoliko godina pričao sam o tome u jednoj emisiji i rekao da mi je draži duet sa Cecom „Ko na grani jabuka“, a sada ću reći da mi je draži s Draganom „Oči pune tuge“. Da pomirim sve strane i da se odužim Dragani. Stvarno mi je teško da izdvojim jedan. Obe koleginice su mi drage, kao i pesme, i obe su jednako popularne.
S kim biste još snimili duet?
- Imao sam dosta ponuda. Prvenstveno mi je do ideje, pesme i spoja. Mora mnogo toga da se poklopi da bih ja pristao. Možda s Jelenom Karleušom. To bi bilo super. Ne znam ni da li će ona nešto da snima, da li joj to uopšte treba. Žena je sveprisutna, njoj ni pesma ne treba, stalno je aktuelna. Ne znam ni u kom će fazonu da radi. Mada, ja sam poprilično prilagodljiv, ali to ne mora da znači ništa. Ovo nije poziv Karleuši da me zove za duet, ali ako dobijem ideju, zvaću ja nju.
Ivan Gavrilović je izjavio da su ga Futa i Marina otkačili zbog vas. Morali su da biraju između vas dvojice. Jeste li znali za to?
- Prvi put čujem. On je radio sa drugim autorima prvu ploču, ne znam da je bio kod njih. Stvarno sam u čudu.
Šta mislite o rijalitijima? Da li biste učestvovali u nekom?
- Ta mašinerija je uzela maha, a njihove zvezde su preko noći postale popularne. Ali postoji rok trajanja, to je instant slava. Učestvovao sam u šou-programu „Tvoje lice zvuči poznato“ i mogu vam reći da je to najzahtevniji šou.
Kako vam je bilo u koži Ace Lukasa?
- Da vam kažem, nešto je teško, nešto je manje teško. Možda je najjednostavnije kad izađemo na scenu da pevamo, a sve oko toga je komplikovano, zahtevno i otežava. Najteža uloga je možda bila kad smo Knez i ja bili Pavaroti i Bočeli. Nikada to nisam pevao. Uglavnom sam zadovoljan, svaki zadatak koji sam dobio bio je fora i izazov. Ne mora sve da bude savršeno. Bitno je da sam radio iz duše.
S kim od kolega se družite?
- Retko ih viđam, jedino kad imamo neka novogodišnja snimanja, pa se okupimo i družimo. Ipak, ima tu i tračarenja, što ja ne volim. S nekima se čujem nekoliko puta godišnje, ali tu niko ne pita kako ste, već je sve iz koristi. Sa svima sam u korektnim odnosima, ali nema tu prijatelja.
Veliki broj pevača ima neki porok, drogu, alkohol... Kako ste vi odoleli tome?
- Pripadam generaciji gde svega toga nije baš bilo. Danas je sve dostupnije i verovatno da se konzumira mnogo više.
Kurir.rs/ J. Stuparušić Foto: Damir Dervišagić, Marina Lopičić