Poput svakog drugog sistema, kapitalizam ima svoje pozitivne i negativne strane. Njegovi zagovornici tvrde kako je pomogao da se skoro milijardi ljudi širom sveta izdigne iz siromaštva u razdoblju između 1990. i 2010. godine.
Ipak, istovremeno je očigledno kako kapitalizam eksploatiše biosferu i uništava našu planetu. Naime, procenjuje se da će 10 odsto svih životinja i biljaka nestati sa Zemlje do 2050. godine, tvrde biolozi sa Univerziteta Lids u Velikoj Britaniji. To je više od milion vrsta, a iza svega toga stoji ljudski faktor.
Možemo se pozdraviti s velikim kornjačama, nosorozima, slonovima - gotovo svakim većim grabljivcima.
Jedan od glavnih krivaca za šesto izumiranje, tvrdi naučnica Elizabet Kolbert, jeste promena klime, ali pridonela je i moderna poljoprivreda i brzo rastuća ljudska populacija. Zagrevajući planetu, donoseći invazivne vrste na različita područja i podržavajući širenje prethodno zaraženih gljivica i virusa, ljudi polako ali sigurno ubijaju svet oko sebe.
Inače, nekada su naučnici, kad bi pronašli stare kosti, pokušavali da nađu kojim bi životinjama one mogle da pripadaju. Sve dok francuski prirodnjak Žorž Kuvije nije izneo ideju da bi kosti mogle da pripadaju 'nekom prethodnom svetu', nikome nije palo na pamet da su čitave životinjske vrste mogle da postoje i nestanu. To otkriće je trebalo da nas osvesti dovoljno da shvatimo da bi naše ponašanje moglo da ima ozbiljne posledice za Zemlju. Ali nije.
Procenjuje se da je trećina svih koralnih grebena, trećina svih slatkovodnih mekušaca, trećina ajkula i raža, četvrtina sisara, petina gmizavaca i šestina ptica na putu izumiranja, ističe Kolbertova.
To je između 30 i 50 odsto celokupnog života na svetu koji bi mogao da nestane do kraja veka.
Postoji razlog zašto je sat "Sudnjeg dana", koji je služio za predviđanje verovatnoćei nuklearnog uništavanja, sada dva minuta i trideset sekundi od ponoći. Približio se pola minuta prošlog januara.
Do sredine veka, trebalo bi da se dogodi eksplozija u broju gradskog stanovištva. To će rezultirati prekobrojnošću, većim širenjem zaraznih bolesti i većim opterećenjem vodosnabdevanja i saniteta.
Budući da su naši gradovi grozni u očuvanju energije, trošiće se više fosilnih goriva, ubrzavajući globalno zagrevanje. Biće i više žrtava zagađenja vazduha. Nivo mora raste 25 odsto brže nego što je predviđeno devedesetih.
Oni gradovi koji dobijaju vodu zahvaljujući topljenju snega, imaće je sve manje i manje.
Sledi nam sudbina Uskršnjih ostrva
Danas, 1,1 milijardi nema normalan pristup vodi. Ipak, očekuje se da će taj broj porasti na dve milijarde do 2050. godine. Još 9,7 milijardi živće u područjima s nestašicom vode, kažu istraživači s MIT-a.
Nedostatak vode za navodnjavanje useva mogao bi da takođe da ugrozi globalno snabdevanje hranom. Proizvodnja hrane smanjiće se za dva odsto do 2050. godine, a prinosi poput kukuruza, pšenice i prosa smanjiće se za 10 odsto, tvrdi se u jednoj prognozi.
Klimatske promene, "neobuzdana potrošnja" i prenaseljenost naveli su profesora Frenka Fenera s australijskog Nacionalnog univerziteta da predvidi da će čovečanstvo izumreti u roku jednog veka. Fener je profesor mikrobiologije emeritus, poznat po tome što pomaže da reši svet malih boginja. Definitivan pad čovečanstva je nepovratna stvar! Fener je za svoj primer uzeo nestanak stanovnika Uskršnjih ostrva.
Nagli rast stanovništva progutao je resurse ostrva, čineći civilizaciju koja se tamo formirala neodrživom. "Biće mnogo više ratova zbog hrane", predviđa.
Vodeni resursi mogli bi da postanu još jedna tačka sukoba.
Kina i Indija već su se borile oko spornih prava na vodu, a mnoštvo žarišta širom sveta moglo bi lako da se udubi u rat. Evolucijski biolog Džared Dajmond nazvao je poređenje između naše globalne situacije i Uskršnjih ostrva "jezivo očiglednom".
Napredno društvo nestalo je za vreme dolaska Evropljana, zbog prekomernog stanovništva, seče šuma i nedostatka resursa. Rešenje? Drastična promena života ljudi koja je prema brojnim naučnicima nemoguća. Naime, oni veruju kako će ljudi nesvesni stvarne kataklizme da se drže starih navika, sve dok situacija ne postane nepovratna. Moraju da se dogode dramatične promene ili će Zemlja izgubiti mnogo, a mi možemo izgubiti sve.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Profimedia