Vazduh u „zelenom" uz velika ulaganja
Elektrofilteri na svim termoelektranama grade se i sistemi za odsumporavanje dimnih gasova.
Iako deluje da su Obrenovac i Kostolac najzagađeniji u Srbiji zbog rada termoelektrana, podaci govore da je vazduh u tim mestima kvalitetniji od beogradskog. Poređenja radi, na osnovu meranja Er vižuala i Agencije za zaštitu životne sredine, skoro tri puta je manja koncentracija PM čestica u Obrenovcu, nego u Novom Beogradu. Takođe, 21. januara stanje vazduha u Kostolcu je po oceni Agencije za zaštitu životne sredine - odličan, jer ne prelazi dozvoljene granične vrednosti.
Manja gustina naseljenosti, time i manja frekvencija saobraćaja, svakako su neki od razloga za to, ali veliki uticaj na smanjenje zagađenja imaju daljinski sistemi grejanja, koje omogućavaju upravo – termoelektrane. Samo od TENT-a, Opština Obrenovac svake godine dobija 500 miliona dinara za umanjenje efekata rada termoelektrana na životnu sredinu. Od ovog novca ugašene su kotlarnice u svim javnim objektima, uvedeno je centralno grejanje i sade se drvoredi.
- I širenje toplifikacione mreže i gašenje individualnih kotlarnica, izgradnja biciklističko pešačkih staza, kako bi ljudi mogli biciklom ići u grad da ne koriste svoj individualni automobil, zamena vozila za javni prevoz, to se sve finasira tim sredstvima - rekao je Miroslav Čučković, predsednik Opštine Obrenovac.
Rekonstrukcija elektrofiltera urađena je na svim termoelektranama EPS-a, i na Termoelektrani „Nikola Tesla", pa je emisija PM čestica dva i po puta manja. Na takve rezultate, kažu upućeni, sugeriše i sam dim koji je vidljiv okom, ali je beo, za razliku od prethodnih decenija, kada je bio tamne boje.
- Kroz bazne stanice tačno se meri prisutnost loših materija u tim vrstama mirisa. Znači nije isto kada vi vidite dim i kada ga osetite i šta je u tom dimu i da li je za stanovnišvo opasno. Nikad nećemo skrivati ako je nešto opasno - istakao je Čučković.
Najvredniji projekat u TENT-u, koji košta 217 miliona evra, i tehnički najsloženiji, je odsumporavanje. Radovi na četiri bloka TENT A su počeli pre godinu dana. Kada ovaj deo posla bude urađen, emisija sumpornih gasova smanjiće se devet puta. U planu je izgradnja sličnog postrojenja i na ostalim blokovima TENT A i na TENT-u B.
Na drugoj strani Srbije, u blizini Požarevca, termoelektrane „Kostolac“ su često u izveštajima raznih NVO kao crna tačka energetike sa paušalnim ocenama o emisiji štetnih gasova.
– EPS je poslednjih godina uložio značajna sredstva u modernizaciju blokova TE „Kostolac B“ u iznosu od 340 miliona dolara izgradnjom dva nova elektrofiltera, adaptirani su kotlovi sa ugrađenom opremom za spuštanje emisije oksida azota i ispod dozvoljenih 240 miligrama po metru kubnom, na 200 mg/m3. Izgrađen je sistem za odsumporavanje dimnih gasova na oba bloka TE „Kostolac B“ i nakon probnog rada u toku ove godine treba da počne sa stalnim radom. Izgrađen je novi sistem za izvoz pepela i šljake na sva četri bloka. Sve ovo je dalo rezultate smanjenju emisije i boljem kvalitetu vazduha. U kostolačkom ogranku radi se monitoring kontrole i praćenja emisije štetnih čestica iz dimnih gasova u skladu sa zakonom i u saradnji sa relevantnim ustanovama i institutima – poručuju iz EPS-a koji u poslednje četiri godine nastoji da nadoknadi veliki zaostatak u odnosu na evropske kompanije koje su, dok je Srbija bila pod sankcijama i u ratovima, imale vreme i novac da ulože u taj segment, dok se EPS borio za svaki kilovat-sat struje.
Uporedo sa ovim aktivnostima EPS-ov ogranak „TE-KO Kostolac“ sa isporukom toplotne energije omogućava grejanje za gotovo 16.000 korisnika u Požarevcu i Kostolcu, okolnim naseljima. Za poslednjih 20 godina na ovoj teritoriji ugašeno je 120 velikih kotlarnica, a u poslednjih nekoliko godina i 3.000 individualnih ložišta povezivanjem na daljinski sistem grejanja. Samo u 2019. priključeno je 11 firmi i 373 domaćinstva.
Svake godine EPS i kostolači ogranak uplaćuju Gradu Požarevcu ekološku taksu, u iznosu od nešto iznad 300 miliona dinara, što služi lokalnoj samoupravi za ekološke projekte i poboljšanje uslova života građana.