Kako to da Srbija ima sedam miliona stanovnika, a čak 6,7 miliona ljudi na biračkom spisku? Pravo glasa imaju i oni koji žive u inostranstvu i ne glasaju, a imaju prebivalište u Srbiji.
Bojan Klačar iz CESID-a ističe za medije da od 2000. godine na parlamentarnim izborima izlaznost nije bila manja od 53 odsto.
- To znači da nijednom nije glasalo manje od 3,5 miliona birača. Ako se ima u vidu da u Srbiji živi pet miliona birača, onda se može zaključiti da više od 60 odsto birača redovno ispunjava svoju građansku obavezu na parlamentarnim izborima. CESID je još 2007. godine uradio istraživanje koje je pokazalo da u Srbiji živi između 5,3 i 5,5 miliona birača. To je bilo pre 13 godina, a od tada imamo depopulaciju sa svim negativnim trendovima - podvlači Klačar.
I izlaznost na izborima pokazatelj je trenda da građani u velikom broju napuštaju Srbiju. Tako su istraživanja pokazala da od 6,7 miliona ljudi upisanih u birački spisak za poslednje predsedničke izbore, oko 1,7 miliona živi u inostranstvu.
- Oni legalno imaju pravo glasa, s tim što glasaju u zanemarljivom broju. Problem je što ogromna većina njih ne može da glasa u mestu u kom živi, pa moraju da prelaze po nekoliko stotina kilometara da bi to učinili u najbližem konzulatu. Zato su oni najčešće funkcionalni apstinenti jer im je trošak glasanja znatno veći od eventualnog dobitka - objašnjava Klačar.
S druge strane, kada je reč o istraživanju predizbornog rejtinga stranaka, u obzir se uzimaju samo birači koji su u Srbiji.
- Projekcije se rade samo u odnosu na birače koji žive u Srbiji, jer samo do tih ljudi može da se dođe. Isto tako, i stranke rade kampanje prema biračima u Srbiji. Kada se pogleda istraživanje CESID-a iz 2007. godine o biračkom spisku uočljive su dve stvari. Prvo, depopulacija je velika i u popisu i u biračkom spisku jer svake godine imamo 30.000 više umrlih nego rođenih. Drugo, birači koji žive u Srbiji prilično redovno glasaju - naglašava Klačar i dodaje da se birački spisak menja iz dana u dan, a da ga Republička izborna komisija zaključuje nekoliko dana uoči glasanja.
Elektronsko glasanje bi podiglo izlaznost
Činjenica da skoro trećina ljudi sa biračkog spiska živi u inostranstvu, a da glasa tek nekoliko hiljada njih ukazuje da bi elektronsko glasanje ili glasanje u pošti pospešilo izlaznost.
- Svakako bi znatno više ljudi glasalo kada bi to mogli da učine elektronskim putem od kuće ili u najbližoj pošti. Da bi se to ostvarilo, potrebno je rešiti pitanje potpune bezbednosti, tajnosti i anonimnosti glasanja. Države koje su to uvele nemerljivo su povećale participaciju građana na izborima, pogotovo što elektronsko glasanje nudi mogućnost i da se u nekoliko dana, dok je otvoreno glasanje, čak i promeni glas - objašnjava Klačar.
(Kurir.rs/Blic)