Kako se novi koronavirus širi Kinom i svetom, ljudi se pitaju koliko je stvarno opasan.
Zato je zanimljiva jedna simulacija koju je krajem 2019. uradio naučnik Erik Toner, iz Centra za zdravstvenu zaštitu Džon Hopkins u SAD, kada je predstavljen scenario u kojem izbija pandemija koronavirusa i odnosi 65 miliona života.
Odbor SZO za hitne situacije je istakao još nije vreme za proglašenje globalne pretnje. Ipak, stručnjaci su priznali da su bili podeljeni i da za sada nemaju dovoljno pouzdanih informacija. Pritom su najavili da će se kroz nekoliko dana ponovno sastati kako bi preispitali situaciju i svoju odluku.
U međuvremenu, broj obolelih i smrtnih slučajeva raste.
Procena smrtnosti od 4 odsto značajno je manja nego za SARS (oko 11 odsto), ali je istovremeno značajno veća nego za sezonski grip tipa A (oko 0,1 odsto).
Tonerova simulacija posebno je interesantna iz tri razloga.
1) zato što govori upravo o epidemiji koronavirusa, dok je u fokusu medicinskih stručnjaka najčešće neka moguća nova vrsta ptičjeg gripa;
2) zato što je predstavljena samo par meseci pre izbijanja nove epidemije u Kini i
3) zato što je podsetnik na ozbiljnu, a realnu pretnju koju za čovečanstvo predstavljaju pandemije virusa.
Toner kreće s dve važne pretpostavke koje ne odgovaraju trenutnoj situaciji – da se virus prenosi jednako lako kao grip i da je istovremeno smrtonosniji od SARS-a.
Prema svemu što znamo, novi virus 2019-nCoV u oba slučaja ima manji potencijal – niti se širi tako lako kao grip, niti je ubojit kao SARS. Ipak, s druge strane, treba imati na umu da virus mutira, što znači da se situacija može menjati.
To ne znači da postaju bezopasni jer kombinacija visoke virulentnosti s relativno malom stopom smrtnosti može imati dramatične posledice.
Toner takođe kreće s pretpostavkom da leka protiv virusa neće biti najmanje 18 meseci. To prilično dobro odgovara realnosti jer za SARS i MERS koji postoje već godinama još nema vakcina.
Vakcina za MERS je prošle godine tek bila spremna za prvu fazu kliničkih istraživanja na ljudima od uobičajene tri. Stručnjaci procenjuju da će za stvaranje, testiranje i lansiranje vakcina za 2019-nCoV trebati više od godinu dana. Naravno, kada bi SZO proglasila globalnu pretnju, što za sada još nije, ona bi pokrenula mehanizme koji bi, među ostalim, uključivali snažniju saradnju i finansiranje istraživanja vakcina i snažnije mere suzbijanja.
U modelu američkog stručnjaka novi koronavirus godinama se razvija u svinjama da bi konačno preskočio na farmere u Brazilu. Kod obolelih počinju da se javljaju simptomi nalik gripu i virusnu upalu pluća. To se podudara sa situacijom u Kini.
Prema modelu, virus se probija i nastavlja da širi tako da kroz šest meseci stiže u sve delove sveta.
U Tonerovom scenariju nakon 18 meseci broj žrtava penje se na 65 miliona.
Naravno, realnost nije toliko dramatična, ali nas istorija podseća da je takih situacija ipak bilo.
Najveća poznata epidemija gripa, tzv. španska groznica, 1918. godine odnela je između 50 i 100 miliona života. Naravno, danas imamo više naučnih i tehnoloških mogućnosti za detekciju, očitavanje genoma, stvaranje vakcina i sl. S druge strane, danas je svet postao globalno selo u kojem se milioni svakodnevno kreću s jednog dela planete na drugi.
Kurir.rs/Index.hr
Foto: Youtube/Printscreen