Vučić: Čedo, ne plašim se tvojih iz Šilerove!
BEOGRAD - Neumorni.
Sednica parlamenta u četvrtak, kada je premijer Ivica Dačić izložio svoj ekspoze, trajala je deset sati i završila se u svitanje sledećeg dana, oko pet izjutra. Sevale su varnice među političkim konkurentima, pričalo se o letovanjima, salinitetu morske vode, privatnim avionima, Vujakliji... Najžešći okršaj bio je između lidera SNS i LDP Aleksandra Vučića i Čedomira Jovanovića.
MIkonos i diletant
Sve je počelo prozivkom Čede, koji je rekao da ćemo biti jedina zemlja u Evropi u kojoj sve partije koordinira Služba bezbednosti, a pritom je Vučić diletant za taj posao.
Vučić: Kad Čedomir Jovanović, poznat po svom visokom obrazovanju i velikoj stručnosti, nekoga nazove diletantom, na to je najbolje da ostanete nemi. Ali primoran sam da tom ekspertu srpske političke misli i različitih oblika svesti ukažem na nekoliko činjenica, pre svega zbog brutalnog napada na Jorgovanku Tabaković, ženu koja vredno radi ovde, za razliku od njega, koji se kupa na mediteranskom suncu u slanoj vodi i odlazi i vraća se malim avionima. S tako malo znanja, obrazovanja, sadržaja u svakom pogledu, toliko puta povisiti ton, toliko puta nekome držati lekcije, to može samo Čedomir Jovanović. Ali, naš narod kaže: u strahu su velike oči.
Jovanović: Što bih se ja vas bojao? Da li postoji neki razlog? Zbog toga što ste otkrili veliku istinu da je more slano ili da pocrnite kada odete na plažu? Da li je to tema ovog razgovora ili treba da vam ljubim papuču, kao pola vladajuće koalicije? Po Vujakliji, diletant je čovek koji se bavi nekim poslom iz ljubavi. Vučiću, sada ću izaći iz sale, jer je rasprava postala dosadna.
Čedina zebra
Vučić: Uskoro treba da krene, ima avion za povratak na Mikonos, tako da ga razumem zašto će izaći iz sale. Te plaže i to slano more trebalo bi da budu jednako dostupni i običnom narodu, a ne samo vama, koji ste upravljali zemljom ovolike godine... Ne postoji stvar koju u Srbiji niste mogli da uradite i koju sebi niste dozvolili, od toga da, gde vaša stopa prođe, iznikne zebra, da toga da onaj ko vas pogleda popreko završi iza rešetaka. Da ne govorim o tome da se nismo uplašili ni vaših kumova iz Šilerove...
Dačić vs Dulić
Negde oko dva izjutra sevnule su varnice i između Ivice Dačića, s jedne, i Olivera Dulića i Dragana Šutanovca, s druge strane.
Dulić: Mislim da u ove sitne sate ne postoje više uslovi da možemo da radimo i razgovaramo na način kako se to inače radi.
Dačić: Ja sam tu, spreman da razgovaram, kao što znate, u formi sam. Birao sam mnoge vlade. Lično sam pomogao da se vaša vlada izabere u pet minuta do dvanaest. To je bilo da se ne bi išlo na nove vanredne izbore. Ne, to si bio ti, gospodine Šutanovac, jer tebi smo dozvolili da se izabereš za ministra da ne bismo išli na izbore. Nisam u pravu? Molim?
Šutanovac (s mesta): Uplašio sam se.
Dačić: Što? Pa, kada se ja nisam plašio vas svih ovih godina, zašto vi mene?