OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA: Državnu ceremoniju predvodio ministar Đorđević FOTO
BEOGRAD - Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen je danas u Beogradu državnom ceremonijom koju je predvodio ministar Zoran Đorđević, kao izaslanik predsednika Republike Aleksandra Vučića, a koji je podsetio da je na monstruozan način ubijeno šest miliona pripadnika jevrejske vere i nacionalnosti.
Obeležavanje je počelo jevrejskim verskim obredom, nakon čega je intonirana himna "Bože pravde", a vence i cveće na Spomenik žrtava genocida u Drugom svetskom ratu u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu, osim ministra Đorđevića položili su potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.
Takođe, poštu nastradalima polaganjem venaca i cveća odali su i predstavnici Jevrejske opštine Beograd, Jevrejske zajednice, SUBNOR-a, diplomatski kor, među kojima ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador SAD Entoni Godfri, ambasadorka Velike Britanije Šan Meklaud, predstavnici ambasade Nemačke, šef Misije EU u Srbiji Sem Fabrici, šef Misije OEBS-a Andrea Oricio, preživeli Holokausta i njihovi potomci.
Đorđević je istakao da je pravi rat nacistički režim objavio nemačkom narodu i njegovom hrišćanskom identitetu.
"Nažalost, Jevreji su kao narod, čiji je identitet neodvojiv od njihove religijske pripadnosti, poslužili kao primer šta će se nemačkom čoveku dogoditi ukoliko se ne prikloni zlu nacističke ideologije i ukoliko pokaže i najmanje sažaljenje za muke na koje će jevrejski narod biti stavljen", kazao je Đorđević.
Kako je naveo, primer je bio surov, najpre su Jevreji bili ismevani karikaturama i optuživani agresivnim tekstovima u štampi i govorima na javnim mestima i radiju, zatim su zabranjivane i spaljivane knjige jevrejskih autora i bojkotovane radnje u vlasništvu Jevreja, da bi bile i kamenovane i spaljivane radnje i bogomolje.
Na kraju, oteta im je sva imovina, kazao je Đorđević i istakao da je najvećem delu jevrejskog stanovništva sistematično oduziman život u getoima i gasnim komorama koncentracionih logora.
Možda najveća sramota i ljaga koju je tada nemački narod dopustio, kako je naveo ministar, jeste način na koji su tokom Drugog svetskog rata postupali sa verskim objektima jevrejske zajednice, odnosno pretvaranje tih objekata u bordele namenjene isključivo nemačkim oficirima.
Ministar je istakao da je nacistički projekat natčoveka neslavno se završio u bujici Volge kod Staljingrada, pod ledom oko Lenjingrada, u blatu Kurska i podnožju naših planina.
"Oslobađenjem Aušvica i Jasenovca otvorena su vrata novih svetilišta. Obični ljudi koji su u njima primali venac mučeništva potvrdili su i utvrdili identitet Jevreja i Srba za mnogo godina, uprkos tome što su im nacisti i ustaše namenili takvu sudbinu prema kojoj je trebalo da nestanu sa lica zemlje", naveo je.
Kako je dodao, nacisti u krajnjem ishodu nisu uspeli da unište ni judeohrišćanski identitet nemačkog naroda, jer velika većina tog naroda izražava žaljenje zbog nesreće koju su proizveli u Drugom svetskom ratu i ukazuju dužno poštovanje žrtvama, iskreno saosećajući u bolu potomaka žrtava Holokausta.
Poručio je da nije dobro oduzimati identitet drugom i drugačijem čoveku i narodu, jer možda time u sopstveni identitet ugrađujete nešto što nije dostojno ni čoveka, ni naroda.
"Nama su više nego ikada potrebni mir, stabilnost i jedistvo kako bismo sarađivali i integrisali se u zajedničkoj evropskoj budućnosti zarad opšteg boljitka i napredovanja", zaključio je ministar.
Sofija Sonja Demajo Lunginović koja je preživela Holokaust, sada osamdesetogodišnjakinja, ispričala je priču o svojoj porodici, od koje je posle Drugog svetskog rata samo ona ostala živa.
"Nemam sliku sa roditeljima, ostala su samo neka dokumenta koja gestapovci nisu uzeli kada su poneli sve iz kuće i poveli moju mamu. Ostala je šarena torba i šarena drvena kutija i tu su ostale slike mojih roditelja i dokumenta da znam čija sam", navodi Luginović.
Kada su gestapovci došli po njenu majku, ona je prvo Sofiju ostavila kod svoje učenice, njene sestre i majke, u jednoj maloj, prizemnoj kući, stanu koji je uvek bio bez sunca, sa krovom koji je uvek prokišnjavao.
Kako se seća Sofija, u stanu je uvek bilo hladno, a toliko je bila u ranama i slaba da čak i (Đorđe) Kosmajac i (Božidar) Bećarević nisu hteli da je povedu u logor, misleći da neće preživeti više od nedelju dana.
"Mojih nedelju dana i dalje traje", priča Sofija Luginović koja je sada učiteljica u penziji, majka jednog sina i baka tri unuka.
Sofijina baba je odvedena sa prvom grupom Jevreja iz Botaničke bašte u logor, majka je odvedena 19. januara 1942. godine, a otac je obešen u avgustu 1941. u Skeli kod Obrenovca, gde je doveden iz logora na Banjici.
"Svi u komšiluku su nas znali, pekar je krišom slao parče proje da bih imala šta da pojedem, komšiluk je odvajao od usta svoje dece da bi bilo za mene", priča Sofija i dodaje da rat pamti po tome, i po bombama.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 2005. godine, a podseća na dan kada je oslobođen koncentracioni logor Aušvic - najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.
Tokom Drugog svetskog rata nastradalo je preko šest miliona nedužnih žrtava.
(Kurir.rs/Tanjug/FOTO: Tanjug/ Zoran Žestić)