Profesor smatra i da bi konačni sporazum između Beograda i Prištine mogao biti postignut u narednih pet godina
VAŠINGTON - Beogradu i Prištini treba jasno staviti do znanja da je Evropska unija istinski ozbiljna u nameri da Zapadni Balkan primi u članstvo - što bi bio impuls za pokretanje dijaloga sa mrtve tačke, smatra profesor na Londonskoj školi ekonomije Džejms Ker-Lindzi.
Ker-Lindzi, čija su specijalnost političke nauke, govorio je za Glas Amerike povodom prve posete Žosepa Borelja, novog šefa diplomatije Evropske unije i posrednika u dijalogu Beograda i Prištine u okviru briselskog procesa.
On kaže da se Evropska unija u ovom procesu trenutno nalazi u nezahvalnoj situaciji, jer je, kako ocenjuje, mogućnost da oblikuje stvari na Balkanu crpela na osnovu obećanja i perspektive o članstvu u toj zajednici.
"A to trenutno nije ponuda koja je aktuelna", ukazuje Ker-Lindzi, koji poslednjih 14 godina prati situaciju na Zapadnom Balkanu.
Podsetivši da još nisu počeli pristupni pregovori EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom, te da Kosovu nije odobrena vizna liberalizacija, Ker-Linzi smatra da je smanjena sposobnost EU da utiče na donosioce odluka na Balkanu zapravo najveći problem sa kojim se Borelj suočava.
"Biće mu potrebna značajna doza inventivnosti u promišljanju šta se može ponuditi učesnicima procesa, u situaciji u kojoj Borelj ne raspolaže onime što strane u dijalogu procenjuju da im je potrebno", naveo je on.
Dodaje da je, u ovom trenutku teško proceniti da li je dolazak Žosepa Borelja kooridinisan sa potezima koje u poslednje vreme, u procesu između Beograda i Prištine, povlače Sjedinjene Države.
"Pretpostavljam da u tome postoji neki nivo koordinacije dve strane. Ali, treba imati u vidu da bi Evropljani, zbog bliskosti Ričarda Grenela, prema Donaldu Trampu, mogli gajiti neku vrstu prezira. Stejt department, s druge strane, siguran sam da u većoj meri koordinira svoje akcije sa EU. Ali, podsetiću ponovo, tek što je proteklo osam nedelja od kako je novi sastav Evropske komisije preuzeo dužnost. Tako da se ne može sa sigurnošću odrediti koliko dobro se znaju i sarađuju zvaničnici Vašingtona i Brisela u vezi sa tim pitanjem. Moje mišljenje je da do sada njihovo delovanje nije bilo preterano koordinisano", smatra Ker-Lindzi.
Govoreći o načelnim dogovorima o uspostavljanju železničke i avio-linije izmedu Beograda i Prištine, Ker-Lindzi kaže da je to po njemu pozitivan signal koji zavisi od primene, što i vidi kao veliki izazov. "Već je više puta dokazano da je mnogo vremena bilo potrebno za primenu već postignutih sporazuma", kazao je on.
Ker-Lindzi kaže da je bilo mnogo govora o tome da će Beograd i Prišina postići sporazum ove godine, ali dodaje da nije siguran da je to moguće. "Za to će, uveren sam, ipak biti potrebno još nekoliko godina. Možda bi se to moglo dogoditi u narednih pet godina", navodi on.
Dodaje i da je, po njegovom mišljenju, jasno šta bi trebalo da bude rezultat procesa dijaloga.
"Potpuno je jasno da je potpuno nerealan epilog po kome bi se Kosovo vratilo u sastav Srbije, kao njena pokrajina. Jedna realna opcija, koja bi bila održiva na duže staze, jeste međusobno priznavanje Srbije i Kosova kao nezavisnih država. I svestan sam da je to bolno za mnoge ljude u Srbiji", naveo je Ker-Lindzi.
(Kurir.rs/Tanjug)